Председник Сједињених Држава Џозеф Бајден поново продаје нафту.
Пошто су међуизбори на видику, Бела кућа планира да на тржиште пласира додатних 10 до 15 милиона барела црног злата из националних стратешких резерви нафте како би покушала да заустави растуће цене горива, наводи Политико.
То није нови план, већ завршна серију историјске распродаје сирове нафте од 180 милиона барела коју је Бајден најавио у марту.
Сада као и тада, Бела кућа покушава да осујети ескалацију цена на бензинским пумпама која може да осакати председникове планове.
Републиканци већ користе цене енергената као "батину" против Бајденове администрације. Али стручњаци за нафту кажу да распродаја резерви не може ни да дотакне основну неравнотежу понуде и потражње у целом свету, која доводи до повећања цена за транспорт, струју и грејање.
"То је краткорочни фластер и не решава дугорочни проблем", рекао је аналитичар енергетског тржишта у консултантској групацији "ПРАЈС Фјучерс", Фил Флин.
С обзиром на то да Специјална руска војна операција против Украјине и економски преокрет након пандемије и даље потресају глобално тржиште, уз смањење производње сирове нафте групе земаља произвођача нафте ОПЕК плус, Бајден је под притиском да покаже да има контролу над ценама.
Како је дошло до овога?
Стручњаци кажу да председник САД мало тога може да уради када цене сирове нафте расту, што је истина која прогања Бајденову Белу кућу.
Стратегије попут извлачења из стратешке резерве су раније ишле заједно са политички непријатним идејама попут ублажавања санкција Венецуели и Ирану. Републиканци, у међувремену, најчешће позивају на повећање производње у САД - али то није тако једноставно, пише "Политико".
Индустрија нафте и гаса у САД углавном послује на слободном тржишту, што значи да када корпорација Ексон жели да буши, она буши. Највише што америчка администрација може да уради је да обради дозволе за бушење - нешто што Бајденове агенције већ раде.
Ту су и климатске промене. Подршка нафтној индустрији на крају значи више емисије угљеника што доводи до ескалације климатске кризе. Такође је у супротности са Бајденовим циљевима да преполови националну емисију штетних гасова до 2030.
Дакле, да ли администрација САД треба да настави да црпи из резерве? Не, каже Флин. То би само дало ОПЕК-у већи утицај да одговори смањењем производње у земљама чланицама како би цене одржале високе.
"ОПЕК може да игра ту игру током целе године, док нам понестаје нафте“, рекао је Флин.
Са немогућим сценаријима који оптерећују саветнике Беле куће, Министарство енергетике је размотрило привремено ограничење количине америчког бензина и дизела који се извозе сваког дана, док други траже потпуну забрану извоза сирове нафте.
Али одржавање снабдевања код куће има своје политичке и људске последице, ограничавајући залихе које су савезницима САД потребне док глобална енергетска криза улази у своје следеће поглавље: зиму.