Први април је дан који различите културе широм света посвећују збијању шала са пријатељима, родбином, колегама, док је током историје било и прегршт примера сложених враголија за чије је спровођење било потребно учешће многих људи, а понекад и власти и медија.
Иако се први април незванично обележава од Европе до Азије, порекло ове традиције немогуће је тачно утврдити, док се она у различитим културама јавља у различитим епохама.
Обележавање овог датума у Европи неки повезују са чињеницом да су новогодишњи празници у неким деловима Француске почињали 25. марта и трајали недељу дана, односно до првог априла, те су они који су обележавали почетак нове године 1. јануара становнике тих предела сматрали "априлским будалама" (што је уједно данашњи назив празника на енглеском и неким другим језицима, одн. april fools). Грегоријански календар је у Француској ступио на снагу тек 1564. године са Русијонским едиктом.
Друге хипотезе предлажу да пракса на Старом Континенту потиче од светковина посвећених богињи Кибели у античком Риму које су се такође одржавале крајем марта, док се у Индији први април доводи у везу са празником Холи посвећеном богу Кришни, који се обележавао храном, плесом и јарким бојама.
У Русији, пак, постоји веровање да обележавање првог априла потиче из словенског паганизма, и да је сврха сузбијања шале орасположити кућног духа "домовоја" или "домовика", који би упадао у хибернацију почетком зиме, а будио се мрзовољан око данашњег датума.
Најстарији историјски извори о првом априлу
Иако су неки академици тврдили да се најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим "Кантерберијским причама" из 1392. године, различита тумачења стихова чувеног енглеског песника и филозофа остављају довољно простора да се догађаји у "Причи свештеникове монахиње" поставе и читавих месец дана касније, односно почетком маја.
Прва недвосмислена референца на први април налази се у шаљивој песми фламанског песника Едуарда де Денеа 1561. године, у којој један племић превари своје слуге шаљући их на бесмислене задатке.
Са друге стране, једна од првих првоаприлских шала већих размера забележена је другог априла 1698. године, када је један британски лист написао да је претходног дана неколицина људи у шеги упућена ка Лондонској кули како би присуствовала купању лавова.
Свега пет година касније, прву амбициозну првоаприлску шалу спровео је и Петар Велики.
Наиме, сверуски император је првог априла 1703. године послао гласнике да московску јавност известе о "нечувеној представи" у наводној режији немачких глумаца. Интересовање је било толико велико да су све карте распродате унапред, а када је дан представе коначно дошао, све што је публика видела био је плакат са натписом "Први април – не веруј ником."
Најчувеније првоаприлске шале
Први април се у различитим земљама назива различитим именима (попут "априлске рибе", poisson d'avril, у Француској, Белгији, Италији и деловима Швајцарске) и обележава на различите начине, али су медији током година створили сопствену традицију.
Један од најчувенијих примера лажних првоаприлских вести догодио се 1959. године, када је британски Би-Би-Си емитовао прилог о берби шпагета у Швацарској. Те године је, наводно, род шпагета био посебно изобиљан, а екипа британске телевизије документовала је активности швајцарских земљорадника при берби.
Првог априла 1998. је билтен организације "Новомексиканци за науку и разум" објавио чланак у којем се наводи да је законодавство савезне америчке државе Алабаме усвојило закон који би редефинисао вредност математичке константе "пи" као 3,0 уместо прихваћене приближне вредности од 3,14, што је законодавац Леноард Ли Лосон наводно аргументовао цитатима из Библије.
Уверен у новинарски интегритет билтена, "Асошијетед прес" је пренео причу, изазвавши бурну реакцију у математичкој јавности.
Британски таблоид "Сан" објавио је првог априла 2008. године да тадашњи председник Француске Никола Саркози намерава да се подвргне револуционарном медицинском захвату "истезања", како би повећао своју висину са 165 на скоро 178 цм и постао виши од супруге Карле Бруни.
Традиција првоаприлских шала толико је дубоко укорењена у различитим културама да су у више наврата у историји уложени напори како се значајни догађаји не би поклопили са тим датумом.
Примера ради, антитурски споразум између Леополда I, цара Светог римског царства и пољског краља Јана III Собјеског антедатиран је на 31. март након што је потписан 1. априла 1683. године.
Међутим, традиција сузбијања шала у медијима довела је и до много примера када истините, а понекад и трагичне вести нису схватане озбиљно, па је тако у данском граду Албертслунду 2009. године једна школа замало изгорела до темеља јер ватрогасци нису веровали да су прва два позива права.