Упркос свим интригама око тога ко стоји иза саботаже Северног тока 1 и 2, неки западни званичници нису толико жељни да сазнају одговор, пише "Вашингтон пост".
На скуповима европских и НАТО званичника постоји готово једногласна одлука неких лидера да се о Северном току уопште не разговара.
Они сматрају да нема пуно користи од превише детаљне истраге, како би се дошло до "непријатног одговора" и додају да се радије не би бавили могућношћу да су Украјина или савезници умешани у саботажу, рекао је искусни дипломата, преноси "Вашингтон пост".
Чак и да се јасно зна ко је кривац, то вероватно не би зауставило снабдевање Украјине оружјем, умањило бес према Русији или променило ратну стратегију, тврде ови званичници.
Напад се догодио пре неколико месеци, а савезници су наставили да шаљу све више оружја Кијеву.
Пошто се ни за једну земљу још увек не може са сигурношћу рећи да није извршила напад, званичници су поручили да не желе да истичу неке сумње које би могле да наљуте пријатељске земље које су можда умешане у експлозију на Северном току.
У недостатку конкретних трагова, завладала је непријатна тишина.
"То је као леш на породичном окупљању", рекао је европски дипломата, употребивши врло мрачну аналогију. Сви могу да виде да тамо лежи тело, али се претварају да је све нормално, јер им је боље да не знају шта се дешава.
Афера "Андромеда"
Након што су саботери озбиљно оштетили гасоводе Северни ток прошлог септембра, немачки званичници су се усредсредили на једрилицу "Андромеда", за коју се наводно сумњало да је учествовала у постављању експлозивних направа дубоко испод површине Балтичког мора.
Али након вишемесечне истраге, сумња се да је "Андромеда" једина коришћена у нападу, а додаје се да је можда била само мамац који је служио да одврати пажњу од правих починилаца, наводи лист.
Амерички и европски званичници рекли су да још увек не знају са сигурношћу ко стоји иза напада, али неколико њих је рекло да деле немачки скептицизам да је посада од шест људи поставила стотине килограма експлозива на један брод и онеспособила Северни ток 1 и део Северног тока 2.
Стручњаци су приметили да, иако је теоретски могуће поставити експлозив на цевовод ручно, то би било врло изазовно чак и за вештије рониоце.
Таква операција би захтевала више зарона, због чега би "Андромеда" била лако откривена са оближњих бродова. Мисију би било лакше сакрити и извести коришћењем подводних возила на даљинско управљање или малих подморница, рекли су стручњаци за роњење и спасавање који су радили у области експлозије, коју карактерише немирно море и густ бродски саобраћај.
Немачка истрага је утврдила да трагови "војног" експлозива пронађени на столу у кабини брода одговарају експлозиву коришћеном на гасоводу.
Неколико званичника посумњало је да би вешти саботери оставили тако очигледне доказе о својој кривици. Они се питају да ли су трагови експлозива – прикупљени месецима након што је изнајмљени брод враћен власницима – требало да лажно усмере истражитеље на "Андромеду".
"Питање је да ли прича са бродом само одвлачи пажњу", рекла је особа блиска истрази, док други прихватају могућност да су бомбаши били просто аљкави.
Операција "лажне заставе"?
Једно време се спекулисало да су у саботажу укључене Пољска и Украјина.
Поједини тврде да је Пољска вероватно имала мотив, с обзиром да је међу најгласнијим критичарима пројекта Северни ток од његовог почетка касних 1990-их.
Неки су покушали да кривицу свале на Русију, премда је она вероватно једина која није имала баш никакав мотив да саботира сопствену инфраструктуру.
"Обавештајне агенције нису пронашле доказе да је Русија одговорна", подсећа "Вашингтон пост".
Немачки министар одбране Борис Писторијус упозорио је да се не доносе закључци о томе ко је одговоран, сугеришући да би то могла да буде операција "лажна застава", са циљем да се кривица подметне другој земљи.
Неосноване спекулације о кривцима могле би да угрозе јединство у Европи, рекао је немачки посланик укључен у истрагу.
Истрага Симора Херша
Новинар Симор Херш објавио је 8. фебруара своју истрагу о експлозијама у којој је, позивајући се на извор, навео да су експлозивне направе испод руских гасовода у јуну 2022. године подметнули амерички рониоци, а да су их три месеца касније активирали норвешки специјалци.
Ни Немачка, Данска и Шведска, које спроводе истрагу о експлозији нису искључиле могућност циљане саботаже.
Руски председник Владимир Путин је рекао да је експлозија на гасоводу очигледан терористички акт, а руско тужилаштво покренуло је кривични поступак за чин међународног тероризма.
Савет безбедности УН није усвојио руски нацрт резолуције којим се Генерални секретар позива да формира међународну комисију за истрагу околности саботаже Северног тока.
Само Русија, Кина и Бразил су гласали за тај предлог, док су осталих 12 чланица СБУН остале уздржане, укључујући и Немачку.
Одлука немачке владе да не подржи руску резолуцију која позива на независну међународну истрагу саботаже на гасоводу Северни ток је "неразумљива", рекао је тада председник одбора за заштиту климе и енергетику Бундестага Клаус Ернст.