Француски председник Емануел Макрон допутовао је данас Пекинг у званичну посету Кини, током које ће разговарати са председником Си Ђинпингом.
Макрон ће у посети Кини боравити до 7. априла, пренео је Кинески међународни радио.
Ово је трећа Макронова посета Кини од када је постао председник Француске и прва од његовог другог председничког мандата.
Са Макроном ће у посети Кини боравити и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Макрон је пре свог првог путовања у Кину од 2019. године, разговарао са председником САД Џозефом Бајденом о покушају да ангажује председника Кине да убрза завршетак рата у Украјини.
За Макрона, који се у својој земљи суочава са протестима због реформе пензионог система, ово путовање је прилика да покуша да оствари неке економске победе.
Он је допутовао са педесеточланом пословном делегацијом, међу којима се налазе и представници "Ербаса", који преговара о великој наруџбини авиона, затим француског мултинационалног произвођача шинских возила "Алстом" и нуклеарног гиганта ЕДФ.
Фон дер Лајен до сада није посетила Кину од када је ступила на место председнице Европске комисије пре више од три године.
Фон дер Лајен је изјавила да ЕУ мора да "смањи ризике" у односима са Пекингом, укључујући ограничавање приступа Кине осетљивим технологијама и смањи ослањање на кључне инпуте као што су кључни минерали, батерије, соларни панели и други чисти технолошки производи.
Макрон је објаснио да је позвао Фон дер Лајенову да му се придружи на путовању како би изразио европско јединство, након што су француски званичници критиковали немачког канцелара Олафа Шолца јер је сам отишао у Кину прошле године, истакао је Ројтерс.
Осим о трговини, Макрон и Фон дер Лајен су изјавили да желе да "убеде Кину да искористи свој утицај на Русију како би донела мир у Украјину или у најмању руку спречи Пекинг да директно подржи Москву".
Кина је ове године предложила мировни план од 12 тачака за украјинску кризу, којим се обе стране позивају да пристану на постепену деескалацију која би водила ка свеобухватном прекиду ватре.
План је, међутим, на Западу одбачен, а лидери тих земаља критиковали су Кину због "одбијања да осуди Русију", а затим су САД и НАТО навели да Кина разматра слање оружја Русији, што је Пекинг демантовао, навела је агенција.