Лидер Националног савеза Марин Ле Пен убедљиво би победила актуелног председника Емануела Макрона ако би се сада одржали председнички избори у Француској, показали су резултати нове анкете.
Макрон се тренутно суочава са растућим гневом јавности због реформи које подижу старосну границу за одлазак у пензију за две године.
Анкета коју је спровео француски телевизијски канал БФМ показала је да би, у хипотетичком случају да се избори одрже сад, у првом кругу Ле Пен освојила 31 одсто гласова, Макрон 23 одсто, а левичарски кандидат Жан-Лик Меленшон 18,5 одсто гласова.
То значи да је Ле Пен придобила додатних осам одсто француских гласача од претходних избора, када је она у првом кругу освојила 23 одсто гласова, а Макрон 28 одсто.
У другом кругу председничких избора прошле године, Макрон је победио Ле Пенову освојивши 59 одсто гласова у односу на њених 41 одсто.
Сада, указује анкета БФМТВ, Ле Пенова би победила Макрона са 55 одсто освојених гласова у односу на његових 45 одсто.
Опада подршка Макрону
За победу у другом кругу председничких избора прошле године, Макрон је рачунао на републиканске, зелене и неке левичарске гласаче, али би много мањи удео тих група подржао актуелног председника данас.
Примера ради, Макрона је подржало 68 одсто присталица зеленог кандидата Јаника Жадоа прошле године у другом кругу избора, али би то сада учинило свега 52 одсто.
Поврх тога, 27 одсто Макронових гласача из 2022. би било уздржано или би гласало за Ле Пенову ако би се избори поновили данас, показала је анкета.
Макронове пензионе реформе
Позвавши се на посебна уставна овлашћења, Макронова влада је прошлог месеца усвојила контроверзни закон о реформи пензија без гласања у парламенту.
Тако је старосна граница за одлазак у пензију за већину француских радника законски повећана са 62 на 64 године, а усвајање овог закона је изазвало талас протеста и немира широм земље.
На највећим демонстрацијама више од милион људи изашло је на улице широм земље, а стотине је ухапшено у једном дану у Паризу због паљења ватри и сукоба са полицајцима.
Подизање старосне границе за одлазак у пензију је дуго био један од кључних Макронових циљева, а председник је описао овај потез као "праведан и одговоран" начин да се француски систем социјалног осигурања одржи у животу.
Ле Пен, која је најпознатија по свом противљењу исламској имиграцији, усредсредила се током своје председничке кампање из 2022. на противљење пензионим реформама и критике Макрона због растућих трошкова живота у Француској.
Ле Пенова је наставила да се противи реформама, иако је осудила неке од акција демонстраната. Француском се, рекла је она новинској агенцији АФП прошле недеље, "влада противно њеним жељама. Начин на који [Макрон] влада омогућиће политичким снагама са потпуно супротним приступом од његовог да добију власт."