Кинеске државне телекомуникационе компаније развијају подморску мрежу оптичких интернет каблова у вредности од 500 милиона долара, а која ће повезати Азију, Блиски Исток и Европу, како би се такмичиле са сличним пројектом који подржавају САД, изјавиле су четири особе укључене у договоре за Ројтерс.
Британска агенција истиче да кинески пројекат још један доказ текућег технолошког рата Пекинга и Вашингтона, који би, како се наводи, поделити интернет до сржи.
Мрежа коју планирају три кинеске компаније — "Чајна телеком", "Чајна мобајл лимитед" и "Чајна уником" — представља једну од најнапреднијих мрежа тог типа, кажу извори.
Кабл ће изградити и поставити кинеска фирма "Ејч Ем Ен Технолоџис", који ће за пројекат добити субвенције од кинеске владе.
Ројтерс је претходно објавио извештај у којем, позивајући се на изворе, наводи да је Вашингтон истиснуо "Ејч-Ем-Ен" из уговора о изградњи сличног подморског кабла који ићи од Сингапура до Француске, преко Блиског Истока и Африке.
Британска агенција је том приликом навела да се међународни конзорцијум телекомуникационих компанија, који је финансирао пројекат, определио за скупљег америчког извођача "Саб кома", након што је Вашингтон компанијама у појединим земљама понудио новчане грантове, а конзорцијум убеђивао да не изабере "Ејч Ем Ен" за извођача зато што ће он бити санкционисан, што је потом и учињено.
У Ројтерсовом извештају је уједно указано да је Вашингтон саботирао неколико пројеката који су за циљ имали спајање САД са Хонг Конгом.
Више од 95 одсто међународног интернет саобраћаја одвија путем подводних оптичких каблова, а стручњаци су за Ројтерс указали да ти каблови представљају "рудник злата" за светске обавештајне службе.
"Кинеска" мрежа као одговор на "америчку"
Нови кинески кабл под називом "ЕМА" (Европа-Блиски исток-Азија) повезаће Хонг Конг са кинеском острвском провинцијом Хаинан, одакле наставља пут до Сингапура, Пакистана, Саудијске Арабије, Египта, а коначно и Француске, рекла су четири извора за Ројтерс под условом анонимности.
"ЕМА" је осмишљена као директан пандан америчком "Си-Ми-Ви6" који конструише "Саб ком", након што је "Ејч-Ем-Ен" истиснут из уговора.
Извори наводе да су три кинеске компаније започеле планирање пројекта након што су иступиле из конзорцијума који је финансирао "Си-Ми-Ви6" усред лобирања Вашингтона.
Кинеске компаније су о новом пројекту потписале засебне меморандуме о разумевању са четири телекомуникационе компаније које ће га користити, укључујући француски "Оранж", "Пакистан телекомјуникејшн компани", "Телеком Египат" и "Заин Саудијска Арабија".
Кинеске компаније такође воде преговоре са компанијом "Сингапур комјуникејшнс лимитед", док ступају у контакт и са другим земљама у Азији, Африци и Блиском Истоку како би се придружиле конзорцијуму, кажу извори, и додају да се завршетак радова очекује до 2025. године.
Почетак доба подељеног интернета?
Кина ће од нове мреже имати стратешку корист у борби са САД, рекао је један од извора Ројтерсу.
Прво, она ће успоставити супер-брзу интернет везу између Хонг Конга, Кине и већег дела остатка света, нешто што Вашингтон жели да избегне. Друго, кинеским телеком оператерима које подржава Пекинг даје већи досег и заштиту у случају да буду искључени из каблова које подржавају САД у будућности.
Изградња паралелних каблова које подржавају САД и Кина између Азије и Европе је без преседана, рекле су четири особе укључене у пројекат.
То је такође рани знак да би глобална интернет инфраструктура, укључујући каблове, центре података и мреже мобилних телефона, могла да постане подељена у наредној деценији, изјавила су за Ројтерс два безбедносних аналитичара.
"Чини се да идемо путем који ће створити један интернет који предводе где ће постојати интернет САД и интернет предвођен Кином," рекао је за Ројтерс стручњак за безбедност из РАНД института Тимоти Хит. "Што се више САД и Кина одвајају у домену информационих технологија, то постаје теже обављати глобалну трговину и основне функције", додао је он.
Борба око интернет хардвера одражава сукоб који се одвија око апликација друштвених медија и претраживача које су креирале америчке и кинеске фирме, оцењује Ројтерс.