НАТО неће увести никакве измене када је реч о распореду својих снага због одлуке Москве да у Белорусији распореди тактичко нуклеарно оружје, рекао је државни секретар Сједињених Америчких Држава Ентони Блинкен. Ипак, он је потврдио да ће Вашингтон "пажљиво пратити шта ради Русија" и да ће "предузимати кораке за које сматра да могу заштитити територију чланица Алијансе".
Контраофанзива Украјине очекује се у наредних пар недеља, открио је он, и додао да Сједињене Америчке Државе имају за циљ да ураде све што могу да помогну Украјини да врати своје територије и да ојача и у дугорочној перспективи, што, како је казао, желе и остали украјински партнери.
Ипак, како је рекао, одлука о томе да ли би требало враћати Крим и остале територије које су прешле под контролу Руске Федерације је на Кијеву.
"Украјина је демократска земља. Председник Владимир Зеленски је одговоран за управљање земљом, али мора да слуша вољу Украјинаца", прокоментарисао је Блинкен, одбијајући да директно одговори на питање да ли мисли да Кијев заиста може да врати бивше територије.
Што се тиче Москве, амерички државни секретар је казао да ће се "притисак који је без преседана наставити на Русију све док Москва не промени свој политички курс".
Блинкен је још казао и да Запад треба да престане да продаје Кини производе који могу да доведу до њене војне експанзије и развоја нуклеарног оружја.
"Јасно смо ставили до знања да ми не желимо конфликт" са Кином због Тајвана. "Ми не сузбијамо Кину, напротив, ми желимо да очувамо мир, стабилност и створимо нове могућности. Ни Пекинг ни Тајван не треба да предузму никакве једностране акције које би могле да наруше статус кво", додао је он.
Блинкен је изразио забринутост и да би потенцијални сукоб Тајвана и Пекинга имао последице "за буквално све земље на свету".
"Ако би било каква криза настала као резултат нечега што би Кина урадила, то би било страшно погубно за глобалну економију".
У контексту актуелних дешавања у свету и потенцијалних претњи по Алијансу, челник НАТО-а је напоменуо и да би на одбрамбену способност организације требало трошити више од 2 одсто БДП-а.
"То је минимум, а не плафон", поручио је.