Одлазак двојице утицајнијих чланова тела које је водило блок кроз нестабилне економске воде, прича је о интригама, невероватном пријатељству и склапању закулисних договора која улази у срж тога где се заиста налази политичка моћ у ЕУ, пише "Политико".
Изненадни одлазак италијанског и немачког економисте Алесандра Ривере и Карстена Пилата, оставља празнину у центру доношења одлука у ЕУ и то у време када се владе боре са рекордном инфлацијом, суочавају се са потенцијалном банкарском кризом и препиру око тога како да променити правила потрошње ЕУ, наводи бриселски портал.
Ривера и Пилат су били чланови Економско-финансијског комитета (ЕФЦ), и његовог "мањег рођака" само у еврозони - Радној групи Еврогрупе. Ретко су се појављивали у јавности, још ређе објављивали саопштења или привлачили пажњу. Док су легендарне просторије пуне дима у којима су живели њихови претходници одавно изгубљене у историји, ценкање и поверљивост остали су исти.
Они који су радили са њима, кажу да је изузетна лична хемија овог двојца - упркос супротстављеним позицијама њихових влада - помогла да се премости једна од најозбиљнијих подела у блоку.
Чланови ЕФЦ-а, који представљају 27 влада ЕУ, имају једноставан задатак: да склапају договоре једни са другима како би њихови изабрани господари, министри финансија, могли да остану подаље од блатишта.
Пошто им није дозвољено да разговарају са медијима, "Политико" је текст о одласку двојице закулисних "краљева" саставио разговарајући са званичницима који су тражили да остану анонимни.
Ривера и Пилат, рекао је један од ових званичника, били су "изузетно добри у решавању проблема". Морали су да буду - посебно када су неке од тих проблема изазвале управо владе за које су радили и које су биле у великом економској и политичком сукобу.
Италија, предвођена Ђорђом Мелони, оптерећена је дуговима, деценијама ниског раста и изложена је сталном ризику да је инвеститори одбаце. Насупрот томе, Немачка је, сада под коалицијом социјалдемократа, либерала и зелених, дуго била опседнута уравнотеженим буџетом док је уживала у високом инвестиционом рејтингу и функционисала је као главни принудни орган у блоку.
Некако су се Ривера, чија породица вуче корене из италијанског племства, и Пилат, дугогодишњи бриселски ветеран који је толико упознат са позадинским каналима Европе да га је немачка влада извукла из пензије, добро слагали. Заједно су превазишли препреке и спојили две крајности економске политике ЕУ.
Говорећи за "Политико", Ривера је похвалио Пилата као "неког способног за искрене речи", што је редак квалитет у државној служби где је суштина често скривена у дипломатском говору.
Са друге стране, Немац је за "Политико" рекао да се нада да ће Ривера остати на свом положају када Мелонијева дође на власт, назвавши га "бастионом постојаности у бурној италијанској политици". Не само да му се жеља није испунила, већ је и он "склизнуо".
Упркос томе што су аполитични државни службеници, обојица су постали жртве све грозничаве политике код куће. Мелони је 52-годишњег Риверу отпустила без објашњења.
Слично, немачки министар финансија Кристијан Линднер најавио је превремени одлазак Пилата (66), као део напора да се партијски лојалисти доведу на чела места у министарству.
За оне који безличне званичнике виде као обичне технократе, прича служи да подвуче како, за скривене руке владе, личност много значи, тврди "Политико".
"Индивидуални квалитет је од суштинске важности", рекао је Томас Визер, аустријски економиста и дугогодишњи председник групе током турбулентних година дужничке кризе у еврозони. Он је надгледао групу која је постала кључна у спасавању валутне уније и скицирању невиђених пакета помоћи земљама као што су Грчка, Ирска и Шпанија у првој половини прошле деценије.
"Морате бити у току са техничким детаљима различитих досијеа, али важно је имати висок степен друштвене интелигенције", рекао је он. "Не ради се само о 'Могу ли да прочитам сажетак и кажем шта је моја позиција?'... већ 'Како да убедим што више мојих колега да оду што даље са мном, уместо да иду својим путем?'"
Иако су саставни део начина на који функционише ЕУ, тела у сенци попут ЕФЦ-а могу истаћи потребу за већом транспарентношћу.
Али, барем за Визера, када владе раде на тако осетљивим темама, од виталног је значаја да се људи попут Ривере и Пилата држе подаље од јавности. У стварности, то је једини начин на који се послови могу обавити.
"Што су такви преговори поверљивији, државама чланицама и политичарима је лакше да промене свој став и крену ка одређеном компромису", рекао је он.
Што се тиче Италијана и Немца, њихови одласци представљају додатну препреку за текуће преговоре о фискалним правилима ЕУ.
Комисија је крајем прошле године изнела идеје о томе како жели да реформише такозвана правила о дугу и дефициту. Док Берлин нерадо даје Комисији превише слободе да одреди динамику смањења дуга, Рим жели да осигура да нова правила неће увести нову еру штедње.
Био је то типичан пројекат у којем су Ривера и Пилат бриљирали. Сада ће посао око компромиса пасти на њихове замене. "Ове две земље имају велики број одличних кандидата међу којима могу да бирају, никада нисам видео некомпетентну особу", рекао је један званичник.
Италијана је 2018. године на челно место генералног директора Трезора именовао тадашњи премијер Ђузепе Конте. Више од 20 година у том министарству водио је преговоре са Бриселом о спасавању италијанских банака.
Риверина замена је Рикардо Барбијери, бивши главни економиста министарства финансија, сигуран пар руку и сигнал за континуитет на тржиштима.
Пилат је био на челу одељења за економску политику Савета ЕУ 13 година: његов први састанак министара финансија поклопио се са колапсом америчке инвестиционе банке "Лиман брадерс" 2008. који је изазвао последњу кризу. Линднер га је извукао из пензије 2022. године, али га сада опет враћа.
Пилатов посао је припао Хајку Томсу, каријерном дипломати који је служио као шеф кабинета бившег министра иностраних послова Гвида Вестервелеа. Обављао је улоге у Бриселу, недавно као заменик немачког изасланика при НАТО-у. Он је маратонац, што би могло бити од користи током дугих преговарачких сесија.