Након што је преживели логораш из времена усташке НДХ Гојко Рончевић Мраовић, поводом организовања конференције о Алојзију Степинцу у Европском парламенту, упутио протест Европској унији, шеф делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре је одговорио да "нити ЕП, нити руководство тог тела, нису били организатори тог догађаја".
Жиофре је тим поводом нагласио да се ради о индивидуалном чину једног посланика и изнео став и позицију ЕУ да се "жртве морају поштовати и да лидери у региону треба да се суоче са прошлошћу у циљу помирења и добросуседства", саопштено је из Института "Диана Будисављевић" за истраживање дечјих логора смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ), а пренео је Танјуг.
Директор овог института Гојко Рончевић Мраовић, који је као дете био у логору у НДХ, у свом писму од 20. марта председници ЕП Роберти Мецоли и шефу делегације ЕУ у Београду Емануелу Жиофреу, позвао је на спречавање ревизије историјских чињеница и чување достојанства жртава.
Он је посебно позвао на "сећање на страдање око 74.000 беба и деце, која су брутално убијена у усташкој НДХ, чији је Алојзије Степинац био и остао духовни стуб, који никада није дигао глас да заштити пре свега децу".
Према његовим речима, Степинчево понашање у Другом светском рату "никако се не може назвати ни мученичким, ни светачким, јер је морао стати на страну обесправљених и прогоњених у НДХ, што никада није учинио".
Преживели логораш рекао је да су деца у пеленама већ тада била обележена као државни непријатељи, а да су се они који су чинили злочине против деце одрекли свих хришћанских начела.
"Ми, преживела деца логораши усташких логора смрти, желимо да наша сећања не буду коришћена у сврху било какве одмазде, била када и било против кога, већ да послуже удовољењу и разумевању правде и подизања човечности за којом су вапили наши сапатници у својим најтежим и последњим тренуцима живота", рекао је Рончевић.
Председник друштва "Израел Србија" Мајкл Фројнд, који је био заменик директора за односе са јеврејском дијаспором у време прве владе Бењамина Нетањахуа, данас је у култној рубрици коју објављује "Џерузалем пост" такође изнео најоштрије критике на рачун организовања такве конференције.
"Ако постоји реч којом се Степинац може описати, то је све само не 'блажен'", рекао је Фројнд.
Подсетио је да је Степинац од 1938. године, као загребачки надбискуп, био и ватрени присталица пронацистичког марионетског режима који је успоставио Анте Павелић, вођа усташко-фашистичке и ултранационалистичке организације у Хрватској.
"Степинац ниједном није званично јавно осудио геноцид који су усташе починиле над Јеврејима, Србима, Ромима и другима, и страствено је подржавао насилно покатоличавање више од 200.000 Срба", рекао је израелски новинар.
Нагласио је да ревизионистички историчари годинама покушавају да рехабилитују Степинчев имиџ, тврдећи да је он помогао у спасавању неких Јевреја и приватно у писмима прекоравао усташке званичнике.
"Како је тачно рекао др Ефраим Зуроф из Центра Симон Визентал, ’Степинац заслужује да буде жестоко осуђиван за своје поступке, а не хваљен’ и да је ’срамота одавати почаст или величати особе које су подржавале усташе’".
Јавном протесту због конференције о Степинцу у ЕП придружили су и директор Центра Симон Визентал из Јерусалима Ефраим Зуроф, затим бројни историчари попут Мирка Галаса из Италије, невладине организације и институти из иностранства, међу којима и Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка, као и генерални секретар Европске ромске уније професор др Драгољуб Ацковић, директор фондације Дијана Будисављевић из Канаде Давид Хартфилд.
Конференцију су осудили раније и други новинари водећих листова у Израелу, као што је Ронен Шнидман.
Он је критиковао Брисел због конференције "Блажени Алојзије Степинац - сведочанство вере, истрајности и наде", коју је у седишту Европског парламента организовала европосланица ХДЗ-а Жељана Зовко, и позвао ЕУ да престане са рехабилитацијом колабораната из Другог светског рата.
Шнидман је, у свом блогу за лист "Тајмс оф Израел", истакао да је слављење загребачког надбискупа Степинца у Европском парламенту као узорне личности по питању вере и људских права "гротескно", као и да представља увреду за све жртве усташког режима који је Степинац подржавао.
Дипломатска мисија Србије при Европској унији упутила је раније писмо Жељани Зовко у коме је изразила дубоко жаљење због посебног истицања лика и дела Степинца у просторијама ЕП, имајући у виду да је реч о историјској фигури која у "Србији отвара болна поглавља из прошлости".