Строго поверљиви процурили документи Пентагона дају редак увид у то како САД подједнако шпијунирају и своје савезнике и своје непријатеље, што је дубоко узнемирило америчке званичнике који се плаше да би открића могла да угрозе осетљиве изворе информација и наруше важне иностране односе, пише Си-Ен-Ен.
У појединим документима, чију су аутентичност потврдили амерички званичници, откривају се размере америчког прислушкивања у Јужној Кореји, Израелу и Украјини, а показују до ког нивоа су САД продрле у руско Министарство одбране и групу Вагнер, углавном захваљујући изворима који би сада могли да буду доведени у опасност.
Друга документа, пак, откривају кључне слабости украјинског наоружања, противваздушне одбране, и спремности батаљона у кључној тачки рата и у тренутку у ком се украјинске снаге спремају да покрену контраофанзиву против Русије, пише амерички медиј.
Проблематично цурење, оцењује Си-Ен-Ен, десило се управо у тренутку у ком су САД и Украјина почеле да развијају однос међусобног поверења у дељењу обавештајних података.
Украјина је већ променила неке од својих војних планова због цурења информација, рекао је за Си-Ен-Ен извор близак украјинском председнику Владимиру Зеленском.
Нарушена дипломатска репутација САД
Документи су се прошлог месеца појавили на друштвеној мрежи Дискорд у виду фотографија згужваних папира положених на часописе и окружених другим насумичним предметима.
"Као да су на брзину пресавијени и гурнути у џеп пре него што су склоњени са безбедне локације", рекао је извор за Си-Ен-Ен.
Портпарол "Дискорда" потврдио је у саопштењу да платформа сарађује са органима за спровођење закона у истрази.
Шпијунирање је, наводи се у тексту, неизбежно за америчко прикупљање обавештајних информација на глобалном нивоу. Међутим, дипломате из неких од поменутих земаља навеле су за Си-Ен-Ен да је фрустрирајуће – и штетно по репутацију САД – видети све те информације у јавности.
Како се додаје, амерички савезници тренутно врше процену штете и покушавају да утврде да ли су неки од њихових извора угрожени.
Алармантна открића о стању украјинских снага
Званичник који је желео да остане анониман изразио је забринутост због процурилих информација о рату у Украјини које су "онеспособиле земљу на бојном пољу".
Он је истакао да је "алармантно" видети документ из фебруара под насловом "Русија-Украјина: Битка за регион Донбаса вероватно води у пат позицију током 2023. године".
"Биће тешко постићи добитке за Украјину, а свакако није од помоћи да се јавно открије приватна америчка процена која указује на вероватан једногодишњи застој", рекао је званичник.
Шпијунирање пријатеља
Си-Ен-Ен је прегледао 53 документа која су процурила, а чини се да сви датирају од средине фебруара до почетка марта ове године.
Један документ открива да су САД шпијунирали Зеленског.
"То није изненађујуће", рекао је извор близак украјинском председнику, наводећи да су украјински званичници "веома фрустрирани због цурења".
У извештају америчке обавештајне службе се истиче да је Зеленски крајем фебруара предложио удар беспилотним летелицама на руске локације у Ростовској области, будући да Украјина нема оружје дугог домета способно да досегне толико далеко.
У другом обавештајном извештају се наводи да би Кина могла да искористи украјинске ударе на циљеве у Русији "као прилику да представи НАТО као агресора" и повећа своју помоћ Русији.
Један документ детаљно описује разговор два висока званичника за националну безбедност Јужне Кореје о забринутостима Савета за националну безбедност те земље у вези са америчким захтевом за муницијом.
Званичници су били забринути да би испорука муниције, коју би САД потом послале Украјини, прекршила политику Јужне Кореје да не испоручује наоружање земљама у рату.
Како се наводи, један од званичника је тада предложио да се политика државе "заобиђе, без да се промени" – продајом муниције Пољској.
Документ је већ изазвао контроверзу у Сеулу, а јужнокорејски званичници су рекли новинарима да о том питању планирају да разговарају са Вашингтоном, наводи "Њујорк тајмс".
Обавештајни извештај о Израелу је у међувремену изазвао негодовање у Јерусалиму.
У извештају који је израдила ЦИА наводи се да је главна израелска обавештајна агенција Мосад охрабривала протесте против нове владе те државе – "укључујући неколико експлицитних позива на акцију".
Канцеларија израелског премијера је у недељу ујутро одговорила у име Мосада, назвавши извештај "лажљивим и без икаквог основа".
"Мосад и његови високи званичници нису – и не подстичу – особље агенције да се придружи демонстрацијама против владе, политичким демонстрацијама или било каквој политичкој активности. Мосад се уопште није ангажовао у демонстрацијама и посвећен је вредностима служења држави која је водила агенцију од оснивања", наводи се у саопштењу.
Такође је добијен увид у то како САД процењују политику својих савезника и на који начин планирају да изврше утицај како би је променили.
У документу под називом "Израел: Путеви до слање војне помоћи Украјини", наводи се да ће Јерусалим "вероватно размотрити пружање смртоносне помоћи Кијеву под повећаним притиском САД или захваљујући привидном погоршању односа са Русијом".
Откривено је шта САД мисле о намерама појединих европских земаља да донирају борбене авионе Украјини.
Бугарска је 23. фебруара, како се наводи у извештају, изразила спремност да поклони флоту авиона МиГ-29 Украјини – што је, како се оцењује, "изазов" који ће Бугарску оставити без борбених авиона за ваздушну полицију, све док "за најмање годину дана" тој држави не буду испоручени амерички авиони Ф-16.
Си-Ен-Ен такође тврди да је огромно цурење открило да "продор САД у руско Министарство одбране и Вагнер групу сеже дубље него што се раније мислило".
Велики део информација о Русији је, како наводе, прикупљен путем пресретнуте комуникације, што је изазвало забринутост да би Руси сада могли да промене начин дељења информација како би боље прикрили планове.
Мапе кретања и капацитети руских трупа су делимично добијене од поверљивих извора, а Пентагон се сада прибојава да би људи који су били извори информација такође могли да буду угрожени.
Документи показују да су САД успеле да пресретну информације о руским метама, укључујући и које су украјинске термоелектране, електричне подстанице и железничке и транспортне мостове руске снаге планирале да нападну.
САД су такође успеле да пресретну руску стратегију за борбу против тенкова НАТО-а који су ушли у Украјину почетком априла.
Упитан о сликама које круже на Твитеру и Телеграму, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у петак за Си-Ен-Ен да Русија "неме ни најмању сумњу у директну или индиректну умешаност Сједињених Држава и НАТО-а у сукоб Русије и Украјине".
"Ниво умешаности постепено расте. Пазимо на тај процес. То, наравно, чини целу причу компликованијом, али не може утицати на коначан исход Специјалне операције", рекао је он.