Сусрет министара спољних послова чланица Г7, које је одржано од 16. до 18. арпила у Јапану, је само припремни састанак за самит Г7 који ће бити одржан у мају. Тон који су министри спољних послова имали на састанку, биће и на самиту, пише "Глобал тајмс", незванично гласило Комунистичке партије Кине, у редакцијском коментару.
Иако ће заједничко саопштење министара бити објављено у току дана, кључне тачке су већ изашле у јавност преко пар страних медија, а наводи се да ће тензије око Кине бити у врху агенде.
Према извештајима, на радној вечери одржаној 16. априла, министри Г7 су поново истакли важност мира и стабилности у Тајванском мореузу и такође да је "изузетно важно" јединство међу чланицама Г7 у решавању различитих изазова у Индо-Пацифику.
Поједине медијске анализе верују да је је ургентно потребно демонстрирати такозвано "јединство", а заправо је очигледно мешање у суверенитет Кине вероватно изазвано Макроновим позивом Европској унији да не постане следбеник Вашингтона по питању Тајвана. "Има аналитичара који сматрају да постоји могућност да се појаве пукотине унутар Г7", пише "Глобал тајмс".
Свакако, сусрет министара спољних послова Г7 имао је две карактеристике. Прво, наставља и интензивира идеолошку нову атмосферу Хладног рата, што ће даље утицати на претварање Г7 из клуба богатих земаља које се фокусирају на глобално управљање и економска питања, у геополитичко оружје које промовише блоковску конфронтацију.
Друго, домаћин сусрета Г7 ове године је Јапан који је традиционалној америчкој формули састанка Г7 додао оштар "јапански зачин". Заправо, ово подразумева фокус страног мешања у тајванско питање, подижући теорију о "кинеској претњи" и тражећи од Г7 подршку за планове да избаци нуклеарни отпад у море.
Као једина азијска чланица Г7, сваког пута када је Токио домаћин самита, потребно је активно показати "западни идентитет" на азијском тлу и своје јако важно присуство на том простору. Док Јапан ојачава однос Г7 према Кини који је под управом Вашингтона и покушава да постигне политичко окупљање савезника САД тик уз Кину, он такође у групи промовише сопствене себичне интересе, пише "Глобал тајмс".
Извештава се да је самит Г7 у Великој Британији 2021. године први пут подигао пометњу око питања Тајвана у заједничкој изјави, а да је иза свега стајао Јапан који је тајно, уз подстицај САД промовисао то питање. Овог пута, са Јапаном који је домаћин Г7, захтев да се спољне силе умешају у Тајванском мореузу је још очигледнији, што чини Г7 све већом спољном претњом по мир и стабилност.
Иронично је да док министри Г7 нестрпљиво показују "сагласје према споља", група се суочава са кризом поверења изазваном цурењем поверљивих докумената који откривају да САД шпијунирају своје савезнике, као и са растућим осећајем Европе да јој је потребна независност, што је изазов за трансатланску алијансу.
Ове пукотине су видљиве и слабе јединствени глас Г7 према појединим питањима, што солидарност коју покушавају да прикажу чини неприродном. Улога коју САД додељују Г7 је заправо да група буде мали круг који следи налог Вашингтона.
Сукоб због намере Јапана да радиоактивну воду испушта у море
Заједничка изјава Г7 о клими, енергетици и животној средини није пружила подршку којој се Јапан надао по питању плана Токија о испуштању радиоактивних отпадних вода у море, пише "Глобал тајмс".
Немачка министарка за животну средину, заштиту природе, нуклеарну безбедност и заштиту потрошача Штефи Лемке чак је протестовала током конференције за новинаре, наводећи да не може да поздрави такав потез.
Добро је познато да су суседне земље из Азије, попут Кине и Јужне Кореје, дуго биле оштро против јапанског плана да отпадне воде испусти у море, али су САД биле попустљиве.
Отворено неслагање унутар Г7 указује да је у данашњем свету, где су интереси свих људи блиско испреплетени и сви делимо своје судбине, тешко наставити промовисање идеолошке поделе блокова у стилу хладног рата, чак и унутар западног света.
Континуирано настајање глобалних питања која су и све озбиљнија захтевају снажно солидарност и сарадњу међу свим људима, а блоковска подела иде против тога и неизбежно ће наићи на отпор, пише "Глобал тајмс".
Кога уопште данас представља Г7?
Искрено говорећи, репрезентативност Г7 у међународној заједници је значајно опала. Када је основана 1970-их, земље Г7 су чиниле 70 одсто глобалне економије, али је сада тај удео пао на око 40 одсто. Према процени Светске банке, од 2013. до 2021. године укупан допринос земаља Г7 глобалном економском расту мањи је од доприноса саме Кине, наводи овај медиј.
Репрезентативност Г7 по броју становника је још мања, јер њене чланице чине мање од 10 одсто светске популације. У данашње време, док Вашингтон жели даље да претвори Г7 у координисани командни центар под управом Стејт департмента САД, а његова блоковска конфронтација постаје све израженија, а то доноси више деструктивне него конструктивне ефекте свету.
Јединство је највише понављани слоган приликом сусрета Г7, иако гурпа одржава релативно доследан став, ово је више насилан израз интереса Вашингтона и принудног повезивања како би се промовисали конфронтациони блокови.
У ствари, дебата да ли развијати независно међународне односе или бити вазал Америке је већ присутна на Западу. Имајући то у виду, без обзира што Г7 жели да покаже јединство једна ствар је сигурна - без обзира која група или савез намерно ствара трвења, ближи јој се брз крај.