Финска: Могуће НАТО базе и на демилитаризованим Оландским острвима?

Након уласка Финске у НАТО, чиме је граница Русије са чланицама овог војног савеза увећана за 1.338 километара, покренута је и иницијатива о ревизији демилитаризованог статуса Оландских острва, што би отворило могућност за постављање војне базе западне алијансе на архипелагу.

Фински посланик Пека Тавери позвао је на ремилитаризацију Оланда због, како је навео, "агресивне политике Русије". Начелница локалне општине се изјаснила против тога  као и један посланик са Оландских острва, пише "Политика".

Готово одмах након пријема Финске у НАТО, на сајту грађанских иницијатива државе почело прикупљање потписа за затварање руског конзулата на Оландским острвима. Аутори петиције тврде да конзулат угрожава безбедност Финске.

Генерални секретар НАТО-а Јанс Столтенберг још у фебруару је изјавио да Алијанса "веома озбиљно схвата могућност руских обавештајних активности на острвима а руски медији су пренели речи бившег шефа финске војне обавештајне службе Пеке Товерија да је конзулат "реликт прошлости" и да би требало да буде затворен .

Ипак, актуелна власт и шеф дипломатије Пека Хависто тврде да Финска не планира да укине руска представништва на својој територији, јер то може да изазове узвратне мере Русије.

Министарство спољних послова Русије изразило је наду да ће се Хелсинки придржавати међународноправних обавеза, а захтеве о ремилитаризацији објашњавају жељом Хелсинкија да у потпуности врати суверенитет над овом територијом. Поред тога, распоређивање потенцијалних војних база НАТО-а је прилика да у потпуности стекну суверенитет над овом територијом и потврде свој нови статус у односима са Русијом.

Са становишта Кремља распоређивање НАТО базе било где на територији Финске представља озбиљну претњу  по националну безбедност.

Поједини стручњаци сматрају да би у оваквој ситуацији Москва морала јасно да стави до знања финској јавности, а посебно становницима Оландских острва, да њихова територија сада може да постане легитимна мета за Русију.

Уколико Хелсинки ипак одлучи да преиспита статус ове територије, Русија ће се суочити са одређеним ризицима. Хипотетички, уколико се на Оландским острвима појави НАТО база, тада ће за Русију заправо бити затворен излаз из Финског залива.

Војни експерт, капетан прве класе у пензији Василиј Дандикин, у интервјуу за „Полит Раша" сугерисао је да би блокада Финског залива могла да буде схваћена као објава рата. Он сматра да да би стога реакција Москве могла да буде одговарајућа, па ни нуклеарни одговор није искључен.

Дандикин је подсетио да се Финска већ борила против Русије на страни нацитичке Немачке и да је учествовала у блокади Финског залива, кад су поставили противподморничке мреже са хиљадама мина. Тада је страдало много руских морнара, али су се ипак пробили до Балтика.

Подсећамо да је одлука о неразмештању војних снага у региону донета 1856. године и од тада је овај статус више пута потврђиван различитим споразумима. Последњи споразум, према којем је Совјетски савез добио право да надгледа демилитаризацију ове територије, потписан је 1940. године након закључења Московског мировног уговора након совјетско-финског рата 1939-1940. године.

Од времена краља Густава Васе, који је владао у 16. веку, па до почетка 19. века, Оландска острва су припадала Шведској. Године 1809. ушла су у састав Русије и у овом статусу остала су до 1917, након чега су уступљена Финској.

На овим острвима живи око 30.000 Финаца, а занимљиво је да већина њих говори шведски језик.