Свет
Што више сукоба, више пара и за војску: Стокхолмски институт за истраживање мира објавио извештај
У прошлој години је забележен скок од 3,7 одсто у издацима за одбрану, што је највећи годишњи скок од када се евидентирају ови подаци, преноси Дојче веле
Што више проблема и сукоба, то више пара, кључни је налаз извештаја Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ), који је данас објављен.
Истиче се да се у свету троше рекордне суме на војску, а да су главни разлози инфлација, рат у Украјини и америчка трка у наоружавању са Кином.
У прошлој години је забележен скок од 3,7 одсто у издацима за одбрану, што је највећи годишњи скок од када се евидентирају ови подаци, преноси "Дојче веле".
"Без обзира да ли економије функционишу боље или лошије од очекиваног, војска добија више финансијских средстава него ранијих година, заправо више него икад раније у прошлости", каже истраживач СИПРИ Нан Тијан, један од аутора извештаја.
У извештају се наводи да чланице НАТО сваке године, још од 2014, када је Крим припојен Русији, троше све више на војску и систем одбране.
Иако је укупна сума издвојена у свету за војне потребе у прошлој години прешла магична два билиона евра (две хиљаде милијарди евра), удео БДП-а утрошеног на одбрану пао је за 0,1 одсто.
Бројне земље су у протеклих десетак година почеле да троше више на војску, рецимо Кина (63 одсто више), Индија (47 одсто), Израел (26 одсто), али је и у тим земљама опао проценат укупног БДП-а намењен одбрани.
То значи да економски раст надјачава раст трошкова војске, а томе треба додати да велики део повећаних трошкова отпада на инфлацију.
У извештају СИПРИ се наводи да су, као и увек, Сједињене Америчке Државе усамљене на врху и прошле године су издвојиле 877 милијарди долара на војску, што је скоро 40 одсто светске потрошње за одбрану.
Гледано у односу на укупну економију САД, то је мање издвајање из БДП него пре 10 година, а нарочито је мање него у време Хладног рата, када је око 10 одсто БДП трошено на одбрану.
Према речима Нана Тијана, та огромна улагања у војску ипак пружају могућност званичном Вашингтону да показује моћ и "шире утицај по остатку света".
На другом месту је Кина са 292 милијарде долара, али без обзира на значајно мања издвајања, многи амерички аналитичари упозоравају да је Кина озбиљан конкурент по војној сили, због чега САД морају још више да троше.
