У Европској унији је у 2021. години 11 одсто деце патило од материјалне депривације, односно ускраћивања, а кључни фактори су структура домаћинства и ниво образовања родитеља, саопштио је данас "Евростат", а преноси Танјуг.
Како је наведено, у 2021. години је 39 одсто деце родитеља са ниским образовањем искусило је ускраћивање, док је само 4 одсто деце родитеља са вишим нивоом образовања било у истој ситуацији.
У десет ЕУ земаља је више од половине деце родитеља са ниским образовањем патило од материјалне депривације, а највећи проценат деце у тешкој материјалној ситуацији је забележен у Румунији (85 одсто), Бугарској (83 одсто) и Мађарској (78 одсто).
Најмање деце из домаћинстава са ниским образовањем је патило од материјалне депривације у Пољској (9 одсто) и Немачкој и Естонији (по 16 одсто).
У домаћинствима у којима су родитељи имали више образовање највећи удео сиромашне деце је забележен у Грчкој (16 одсто), Бугарској (12 одсто) и на Кипру(10 одсто).
Најнижи удео деце која пате од материјалне депривације у домаћинствима са високим образовањем родитеља је забележен у Словенији (око 0 одсто) и Чешкој, Шведској и Пољској (по 1 одсто).
Према "Евростату", материјална депривација деце млађе од 16 година се одређује у односу на 17 критеријума, међу којима су поседовање нове одеће, два пара ципела, приступачност свежег воћа и поврћа на дневном нивоу, приступачност књига или школских екскурзија.
Ако су забележени недостаци у најмање 3 од 17 критеријума, сматра се да је дете материјално депривирано.