Не изненадивши никога, Џозеф Бајден је данас најавио да ће се поново кандидовати за председника на изборима у САД 2024. године.
Међутим, иако Бајденова најава не изненађује, то не значи и да не забрињава. Многи западни медији нису пропустили прилику да констатују позне године актуелног председника, док, како подсећа наша саговорница, новинар Љиљана Смајловић, неки и отворено брину може ли један осамдесетогодишњак наставити да се бори са свим изазовима које подразумева звање председника САД.
Поврх тога, Бајденов рејтинг међу становништвом САД изразито је низак, а различите анкете су показале да више од половине његових демократа није желело да се он поново кандидује.
Међутим, у истим тим тим медијима влада консензус да чак ни такав Бајден нема озбиљног противкандидата у табору "плавих", те да је његова победа на страначким изборима скоро загарантована.
Шта то онда говори о Бајдену, шта о демократској партији, а шта о широј политичкој сцени САД?
Политичко једноумље "плавих"
Новинарка Љиљана Смајловић напомиње да је одавно било јасно да ће Бајден објавити своју кандидатуру за председничке изборе 2024. године, оценивши да актуелни председник САД то чини "због личне жеље за моћи и ничега другог."
Саговорница РТ Балкан сматра да је Бајден на неки начин обмануо јавност, јер је при ступању на ову функцију, себе представио као мост ка новим генерацијама демократа, док сада намерава да троши други мандат као председник САД.
Естаблишмент демократске странке има озбиљне резерве према Бајденовој кандидатури, сматра Смајловић и подсећа да је "Њујорк тајмс", лист приклоњен "плавима", знајући да ће актуелни председник најавити нову кандидатуру, јавно и недвосмислено ставио знак питања на Бајденове менталне способности, односно идеју да он као осамдесетогодишњак може да настави да обавља функцију председника САД.
Чињеница да се ниједан алтернативни кандидат није издвојио у очима јавности, као што је то Обама учинио 2009. године, може се објаснити скоро потпуним једноумљем унутар демократске странке, а које се одражава у досадашњој политици Џозефа Бајдена, сматра наша саговорница.
Уједно, демократска странка ће лакше поднети Бајденову кандидатуру због могућности да му "црвени" противкандидат буде Доналд Трамп.
За разлику од Трампа, Бајден у очима јавности делује бенигно и као неко кога је тешко "сатанизовати", поготово у политичкој клими "где се тврди да кандидати подгревају мржњу према другој страни."
"Мислим да ће му син Хантер Бајден бити озбиљан проблем, и да ће напади републиканаца бити усредсређени на корупцију у породици, јер покушаји демонизовања Бајдена по другим основима нису били успешни у очима јавности", истиче Смајловић.
Криза лидерства у демократској партији и политичкој сцени САД
Најава Бајденове кандидатуре и мањак других очигледних демократских кандидата иза којих би стао страначки естаблишмент указује на кризу лидерства у "плавој" странци али и широј америчкој политичкој сцени, сматра аналитичар и политиколог Александар Павић.
"Практично једина афирмисана лидерска фигура на националном нивоу је Трамп, шта год сви мислили о њему - и наравно Бајден који седи у Белој кући", истиче Павић.
За ту кризу унутар демократске странке одговорна је и сама Бајденова администрација која није активно радила на стварању нових лидера, што је, сматра наш саговорник, огроман проблем.
Међутим, он истиче да би демократска странка могла да изнедри неког новог кандидата ако Бајденов, већ низак, рејтинг настави са опадањем, али напомиње да је избор ипак ограничен.
Такође, Павић сматра да се демократски естаблишмент и актуелни председник могу да се сусретну са изазовима "изнутра", превасходно у виду Роберта Кенедија млађег који је своју кандидатуру већ најавио.
Наш саговорник истиче да се "не би изненадио ни да Берни Сандерс поново покуша."
"То магично Кенедијево име може да помути рачуне, да поново измеша карте", истиче Павић, за којег наводи да "неће бити угодан противкандидат" Бајдену.
Сходно томе, наш саговорник очекује покушаје других демократа да "саботирају Кенедијеву кампању, превасходно у виду ограниченог приступа главним медијима, као што је био случај борбе Бернија Сандерса за место демократског кандидата са Хилари Клинтон 2016. године.
Кенеди заступа оно што је демократска партија некад била и једна је "врста демократског мировног кандидата", оцењује Павић, и зато очекује да он постане "мета дубоке државе."
"Биће занимљив Бајденов односи према њему, како ће да га помиње, јер мислим да ће му бити највећи изазов, можда не у јавном мњењу јер ће му бити искључен приступ медијима, али ће га ипак натерати да се изјашњава о појединим питањима", оценио је наш саговорник.
Међутим, Павић напомиње да Кенеди има скоро 70 година, а да је Берни Сандерс годину дана старији од Бајдена. и то "само симболички говори колико је америчка политичка криза дубока".