Бројни Американци и неки законодавци, који их представљају у Вашингтону, уморни су од подршке Украјини, а у Представничком дому се појавила резолуција која подржава "потпуну победу" Кијева над Русијом.
Нова двостраначка резолуција Представничког дома позива Сједињене Државе за јачу подршку Украјини.
"Не смемо да поновимо грешку од 1. септембра 1939. године", рекао је за "Јаху њуз" главни спонзор резолуције, републикански представник Џо Вилсон, алудирајући на инвазију Адолфа Хитлера на Пољску.
Резолуција, коју ће размотрити Комитет за спољне послове Представничког дома пре гласања у Дому, "потврђује да је политика Сједињених Држава да виде Украјину као победницу против инвазије и враћену на своје међународно признате границе из 1991. године".
Повратак на границе је значајан, јер је 1991. означила распад Совјетског Савеза и настанак независне Украјине која је укључивала полуострво Крим, које је од 2014. поново у границама Русије, подсећа "Јаху њуз".
Повратак на границе из 1991. године је нереалан, сматрају стручњаци, нарочито јер би заузимање Крима захтевало амфибијски напад за који украјинске снаге нису опремљене.
"Били би под притиском да поново заузму цео Донбас; потребно им је чудо да заузму Крим", каже Бен Фридман, главни аналитичар у вашингтонском центру "Одбрамбени приоритети".
Са друге стране, Украјинци поручују да је све осим потпуног протеривања руских снага неодрживо. "Све друге половичне мере довешће до колапса и међународног права и глобалног безбедносног система и пропадања западног света", рекао је Михаил Подољак, виши саветник украјинског председника Владимира Зеленског, за "Јаху њуз".
Вилсонову резолуцију подржао је демократа Стив Коен. Двојица чланова Представничког дома предводе Хелсиншку комисију, конгресну комисију основану 1976. да прати дешавања у Совјетском Савезу. Од распада СССР-а, комисија се фокусирала на Русију.
"Једини начин да се одржи мир је снага", каже Вилсон. Ова фраза представља спољну политику Роналда Регана, коме већина историчара приписује да је помогао да се оконча Хладни рат. Данас, међутим, све више републиканаца сматра да Украјина није вредна одбране, наводи "Јаху њуз".
Поред подршке победи, резолуцијом се позива на улазак Украјине у НАТО, што би Русија свакако сматрала великом провокацијом. Поред тога, Русија треба да плати репарације, а званичницима Кремља ће се судити за ратне злочине.
Подољак је, очекивано, резолуцију назвао "бриљантном" и похвалио Дом што је позвао Русију на одговорност.
Скептици се брину да ће продужење сукоба, чак из оправданих разлога, резултирати само још већом патњом на бојном пољу и међу украјинским становништвом. Инсистирање на пуној победи, уместо на делимичној, могло би да продужи сукоб годинама. Битка за Крим би могла бити посебно сурова, с обзиром на културни и геополитички значај полуострва за Русију.
"Ако ниједна страна не може да победи у потпуности – за шта мислим да се сви можемо сложити да се то неће десити – онда некако није јасно који је пут до окончања рата, без неке промене у политици која помаже обема странама да превазиђу препреке за преговоре", рекла је за "Јаху њуз" раније ове године виши аналитичар одбране РАНД корпорације Миранда Приби.
Нова резолуција експлицитно супротставља ову линију размишљања, тако што дефинише победу и везује Сједињене Државе за тај исход.
"Ова двостраначка резолуција показује широку подршку у Конгресу украјинској победи. Сви ми треба да идемо даље од 'колико год је потребно' и прихватимо 'украјинску победу' као наш бојни поклич да би Украјина ове године победила у рату", рекао је неименовани члан конгреса. "Ово је стратегија на коју су позивали стручњаци из Вашингтона. Време је да се престане са тактизирањем и да Украјини дамо шта јој је потребно да победи".
Демократе су генерално подржавале наставак наоружавања Украјине, али Прогресивни клуб Представничког дома послао је у октобру писмо Џозефу Бајдену тражећи од њега да преговара о смиривању сукоба. Слично писмо стигло му је из редова републиканаца, уз обећање да ће "ревидирати" помоћ Украјини.
Усвајање нове резолуције није завршена ствар, упозорава "Јаху њуз". Пре гласања у Представничком дому, резолуцију прво мора да одобри Комитет за спољне послове Представничког дома. Одбором председава Мајк Мекол, републиканац који снажно подржава слање помоћ Украјини.