Амбасадор Албаније у УН Ферит Хоџа оценио је на седници Савета безбедности Уједињених нација да Русија не може да помиње КиМ, како би оправдала своје поступке, тврдећи да је "Косово" држава коју је признало више од половине чланица УН.
Иако се не може са сигурношћу рећи колико је чланица УН до сада признало тзв. Косово, односно колико их је повукло признање, према неким подацима из 2020. године тај број износи 101 од 193 укупне чланице. У јануару ове године је председник Србије Александар Вучић изјавио да је девет додатних земаља повукло признање "Косова", што је Приштина затим негирала.
Хоџа додаје да је "независност Косова у складу са међународним правом" и је то питање затворено, преноси "Репортери".
Међутим, амбасадор Албаније није поменуо да се сам чин признања тзв. Косова коси с Повељом УН и многим другим међународним правним актима.
Хоџа наводи да је позивати се на "Косово" постала "руска опсесија" и навео да Русија мора да оконча сукоб, да повуче трупе и да "поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине у складу са међународно признатим границама".
"Данас поново нисмо чули ништа о кључном питању, а то је да је Русија, по Повељи УН, напала свог суседа и насилно анектирала делове њене територије. Ако желимо да задржимо УН као камен темељац мултилатералног света, морамо показати поштовање једни према другима, а не презир. Морамо показати солидарност, а не претње, морамо изабрати дипломатију и неговати дијалог, а не рат, морамо да радимо заједно, држимо се својих обавеза и потребна нам је правда кроз одговорност за почињене злочине, као и да починиоци одговарају", рекао је Хоџа.
Амбасадор је изгледа заборавио да помене да је Албанија неговала "дијалог" тако што се придружила НАТО иницијативи наоружавања кијевског режима, иако је званична Москва више пута апеловала да ће то само продужити сукоб и патњу људи.
Током обраћања Савету безбедности УН, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да је Запад признао тзв. Косово иако није организован референдум на којем би се грађани изјаснили о евентуалном отцепљењу, а да Крим није признат, иако је референдум одржан.
Он је навео да нацистички режим у Кијеву не може бити представник грађана који су одбили да прихвате резултате државног удара у Кијеву 2014. године.
Такође, становници Херсона, Запорожја и Доњецке и Луганске Народне Републике су се на референдуму одржаном прошлог септембра великом већином изјаснили за уједињење са Руском Федерацијом.
Као и у случају Крима, Запад је одбио да прихвати вољу становника тих региона.