Директни преци британског краља Чарлса III и краљевске породице куповали су и експлоатисали робове на плантажама дувана у Вирџинији, показују открића до којих је дошла списатељица Дезире Баптист.
"Гардијан" пише да документ пронађен у архивама открива да је директни предак краља био умешан у куповину најмање 200 робова од Краљевске афричке компаније (РАЦ) 1686. године.
Баптист је истраживала везу између Англиканске цркве и поробљивача у Вирџинији и у архивама РАЦ-а и открила директну линију породице Виндзор до трговине поробљеним Африканцима.
У документу се капетану брода налаже да испоручи поробљене Африканце Едварду Портеусу, власнику плантаже дувана у Вирџинији, и још двојици мушкараца.
Портеусов син Роберт наследио је очево имање пре него што је преселио породицу у Енглеску, 1720. године. Касније се директни потомак, Френсис Смит, удала за аристократу Клода Боуза-Лајона, а њихова унука била је Елизабет Боуз-Лајон, то јест, краљица Елизабета које је преминула прошле године.
Краљевска афричка компанија трговала је са готово 180.000 афричких робова и добијала краљевске повеље од више енглеских краљева. У документима високи званичници компаније која је трговала робљем себе називају "вољеним пријатељима краља" и налажу капетану брода да робове испоручи Едварду Портеусу.
Тестамент Едварда Портеуса, још један документ који је Баптист нашла, односио се на "црнце", које је "оставио" свом сину Роберту. Едвард Портеус је такође оставио својој жени Маргарет, "његову црнкињу Цумбо".
Вирџинија има посебан значај у историји америчког ропства, због злогласног искрцавања поробљених људи из Африке у Џејмстауну 1619. године. Закони који су установљени у циљу одржавања ропства и гушења устанака укључивали су бичевање и одсецање делова тела за било какву непослушност робова, као што су лагање или покушај бекства.
Устанак поробљених људи 1663. у округу Глостерн немилосрдно је угушен, а према извештају фондације колоније Вилијамсбург "неколико крвавих глава висило је са врхова локалних димњака као језиво упозорење другима".
"Гардијан" је раније овог месеца објавио документ који повезује трговца робљем Едварда Колстона са британском монархијом, након чега је краљ Чарлс III први пут подржао истраживање везе између британске монархије и трансатлантске трговине робљем. Портпарол Бакингемске палате рекао је тада да је Чарлс "веома озбиљно" схватио питање ропства, које је описао као "ужасан злочин".
Портпарол палате је у одговору на питање о најновијим открићима рекао да нису у могућности да коментаришу ту тему све до после крунисања које ће бити одржано 6. маја.
У драми коју је Баптист написала на основу истраживања, главни лик позива Чарлса да се извини због институционалне и породичне умешаности монархије у трансатлантско ропство.
"Документ Краљевске афричке компаније показује да директни предак садашњег краља тргује новопридошлим Африканцима и профитира од конфискованих живота поробљених људи, као што је 'Црнкиња Кумбо', која се помиње у Едвардовом тестаменту", рекла је Баптист и додала да то значи да су краљевске везе са ропством више него само институционалне, оне су у њиховом породичном наслеђу.