Пре скоро две године, варница у фабрици изазвала је експлозију толико велику да је уништила сву опрему зграде и разнела зид од дебеле стаклопластике.
Тада је, пише "Волстрит џорнал" затворен једини произвођач експлозива који Сједињене Државе користе за производњу метака, минобацачких граната, артиљеријских метака и пројектила "томахавк".
Оштећени објекат производи такозбани црни барут, веома запаљив материјал са широком применом у војсци. Производ, за који не постоји замена, користи се у малим количинама у муницији за паљење снажнијих експлозива.
У експлозији у јуну 2021. нико није повређен. Али фабрика и даље није у функцији и не може да испоручи своју једину виталну компоненту ни комерцијалним ни клијентима Пентагона.
Војни добављачи су се консолидовали на крају Хладног рата, под притиском да смање трошкове одбране и рационализују индустријску базу земље. Током протекле три деценије, број добављача авиона са фиксним крилима у САД је опао са осам на три. Током истог периода, велики произвођачи бродова пали су са осам на два, а данас само три америчке компаније снабдевају преко 90 одсто залиха ракета Пентагона.
Одбрамбене фирме нижег нивоа често су једини произвођачи виталних делова — као што је црни барут — и једна криза може довести до застоја производње.
Данас је то озбиљан проблем за САД, како у снабдевању Украјином оружјем и муницијом тако и у обнављању резерви за припрему за потенцијалну конфронтацију са Кином у новој ери такмичења великих сила, кажу амерички војни званичници, стручњаци за одбрану и конгресни службеници.
Након вишемесечног снабдевања Украјине "стингерима", хаубицама, противоклопним системима и артиљеријском муницијом, залихе су ниске и у Америци и код њихових савезницика из НАТО-а, посебно када је реч о гранатама од 155 мм које Кијев троши у невероватним количинама.
"Можете ли да замислите шта би се десило са овим ланцима снабдевања да су САД у стварном стању активног рата, или НАТО?", каже Џеф Роудс, извршни директор Пурдју института за националну безбедност. "Врло брзо бисмо се нашли у проблему."
"Инцидент", како је експлозија у Миндену постала позната, представља очигледан пример ризика са којима се суочава америчка војска. Експлозија која је уништила зграду из доба Другог светског рата у близини Шрвпорта угасила је сву производњу црног барута у Северној Америци.
Током једног миленијума, црни барут је био кључни материјал за војну и комерцијалну употребу. Данас је то специјална роба са неколико комерцијалних примена – углавном за ракетне хобисте – али се још увек користи у више од 300 комада муниције, од крстарећих пројектила, преко метака за пушке М16, до виталних чаура од 155 мм.
У сваком случају, мала количина црног барута се користи за детонацију снажнијег експлозива упакованог у исти метак или пројектил. Граната од 155 мм за хаубицу, на пример, користи пола унце (0,014 кг) црног барута, постављеног поред 26 фунти (11,7 кг) снажнијег експлозива.
Обим продаје је ограничен и то практично значи да је профит сувише мали да би оправдао више од једног производног погона. Ова врста рањивости је толико честа да је Пентагон описује као проблем "једног извора". Само једна ливница у САД производи одливке од титанијума који се користе у хаубицама, а само једна компанија производи ракетни мотор који се користи у противтенковском оружју "џавелин" које се широко користи у Украјини.
Очекује се да ће производни погон поново бити покренут овог лета. До тада, Пентагон троши своје залихе црног барута, кажу извори. Лист наводи да произвођача овог експлозива има још у Немачкој, Пољској, Швајцарској, Бразилу и Кини.
Оваква "штуцања" само су једна од бројних слабости у ланцима снабдевања америчке војске. Друге су недостатак квалификованих радника за ливење и ковање, недостатак инфраструктуре за производњу батерија и периодичне несташице напредних микрочипова.
Неки домаћи добављачи су потпуно напустили непрофитабилне послове, препуштајући и савезницима и противницима да снабдевају Пентагон робом као што су ретки минерали који се користе у најсавременијој технологији. Пентагон је уложио више од 100 милиона долара у ископавање и прераду таквих минерала у САД након што су америчке компаније напустиле Кину.
Резултат тога је да се војска "све више ослања на мањи број извођача за ове критичне способности", рекла је Халимах Наџиб-Локи, заменица помоћника министра одбране задужена за индустријску базу. "То утиче на свачију способност да повећају производњу."
Корени тренутне кризе могу се пратити уназад три деценије, до вечере у Пентагону 1993. која се често назива "последњом вечером", када је министар одбране Лес Аспин позвао извршне директоре 15 највећих одбрамбених компанија и упозорио да Пентагон не може све да их плаћа и да ће морати да се консолидују.
Број главних добављача оружја за Пентагон је са десетина колико их је било 1990-их пао на само пет који се сада надмећу за главне програме наоружања. Слична контракција се десила међу добављачима нижег нивоа.
Све у свему, одбрамбена индустријска база се смањила на 55.000 добављача у 2021. години, у односу на 69.000 у 2016.
Упркос консолидацији, мреже компанија остају велике. Просечна америчка ваздухопловна компанија се ослања на стотине првостепених подизвођача, према статистици Министарства одбране, и хиљаде у другом и трећем нивоу испод тога.
Тај обим има своје проблеме. Мрежа је толико огромна да војска има ограничену видљивост, према извештају Пентагона, и "не прати ове рањивости које утичу на програме наоружања". Неуспех у ланцу снабдевања може месецима остати непримећен од стране главних извођача као што су "Бокин" или "Локид Мартин", а камоли Пентагон.
Минден, као добављач петог нивоа, био је дубоко у ланцу снабдевања одбране. С обзиром на важност црног барута, војска је у овом случају одмах приметила, тврде људи упознати са проблемом.
Пентагон је уложио 3,5 милиона долара у надоградњу фабрике након експлозије у покушају да индустријску базу и надају се да ће им то поћи за руком.