Геополитички интереси Турске у вези са подељеним острвом Кипар могу бити препрека у напорима да се успоставе још ближе везе између ЕУ и НАТО, а што је исказани циљ обе организације, пише "Еуроактив".
НАТО и ЕУ потписали су трећу заједничку политичку декларацију у јануару ове године, најављујући ближу сарадњу по војно-безбедносним евроатлантским питањима.
Тада је сарадња проширена и на "заштиту критичних инфраструктура, нових технологија, свемира, безбедносних питања, климатских промена, као и манипулације информацијама".
Међутим, Анкара је истакла да се неће ускладити са документом који садржи план за даље зближавање две организације, изјавило је неколико НАТО дипломата за бриселски портал.
Разлог за противљење Анкаре јесу политичка питања која су последица спора око Кипра, рекле су дипломате.
Због замрзнутог конфликта, Анкара сматра да је декларација у којој се наводи да ће обе организације "унапређивати партнерство НАТО-ЕУ у сарадњи са свим савезницима" против интереса Турске и турске заједнице на Кипру, наводи "Еурактив".
Мапа пута је одложена
Иако је је незадовољство Анкаре до сада имало малобројне последице, она би могла да блокира напредак на мапи зближавања два блока, а у којој ће бити наведене конкретне и практичне области за сарадњу између ЕУ и НАТО, и која је требало да буде договорена истовремено са политичком декларацијом у јануара, пише бриселски портал.
"ЕУ има Кипар, НАТО има Турску", рекао је један од извора за "Еурактив", истичући да то питање долази са обе стране.
Тренутно су 22 чланице НАТО-а такође државе чланице ЕУ, што чини трећину војног савеза откако се Финска придружила у априлу. Војно-неутралне чланице ЕУ укључују Аустрију, Ирску, Малту и Кипар. Шведска, која је поднела захтев за приступ Алијанси уз Финску, и даље чека да Турска и Мађарска ратификују њен захтев за приступ.
Актуелни план сарадње НАТО и ЕУ датира из 2018. године, а "Еурактив" наговештава да жеља даљег зближавања два блока произилази из "све већег изазова Кине" и "ескалације сукоба у Украјини".
У јулу, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и шеф Европског савета Шарл Мишел биће позвани да учествују у радној седници са државама чланицама НАТО-а на самиту војне алијансе у Виљнусу у знак блиског партнерства.