Француска је посебно изложена руској шпијунажи, изјавио је Никола Лернер, шеф Француске обавештајне службе у сведочењу пред Истражним одбором Народне скупштине, преноси "Еурактив".
Лернер, шеф Генералног директората за унутрашњу безбедност (ДГСИ), упозорио је на политичко мешање и "покушаје дезинформација за подривање Француске."
Поводом мешања у политичке кругове, Лернер је француске парламентарце обавестио о "неколико покушаја последњих месеци, када су откривени контакти са руским обавештајцима под дипломатским заштитом."
У прошлости су политичке личности високог профила одржавале односе са страним шпијунима, понекад и без њиховог знања. Финансијске везе су много ређе, пише "Еурактив", а шеф Генералног директората их је идентификовао као "повремене и појединачне."
Узимајући као пример парламентарце који су отишли у Донбас или на Крим, у мисије за посматрање избора, Лернер сматра да то "представља прелазак прага у погледу оданости некој страној земљи."
То је, на пример, био случај француске делегације 2015, коју је предводио посланик у Европском парламенту Тјери Маријани, који је припадао Републиканској странци (ЕПП).
Сличне операције догодиле су се 2020, током уставног референдума који је расписао председник Русије Владимир Путин, на коме је учествовало 10 француских посланика.
Дискредитација француског модела
Изгледа да ниједна француска политичка партија, сматра Лернер, данас није предмет манипулације неке стране силе.
"Инфилтрација обавештајних службеника под дипломатским заштитом остаје једно од главних оруђа", тврди Лернер, а то оруђе "посебно користи Русија, зато што поседује најважнији механизам."
Он је додао да се број оваквих инфилтрација значајно смањио од почетка украјинске кризе, посебно после протеривања многих руских агената са француског и европског тла.
Лернер је истакао да "Кина, такође, одржава мрежу под дипломатским покрићем, али је она много мање развијена од руске."
Француске обавештајне службе су "посебно опрезне у погледу академског и истраживачког света", који је веома изложен шпијунажи.
Кина и Русија, које се данас налазе у фокусу пажње ЕУ, представљају државе "са најуспешнијом обавештајном службом", рекао је шеф француских обавештајаца, додајући да осим шпијунаже, ове земље имају "политику информисања и дезинформација", којом "дискредитују француски утицај и модел."
"Неке државе прибегавају искривљеним информацијама без скрупула како би промовисале свој наратив и дискредитовале наш модел", рекао је Лернер.
Француска се представља као држава која "даје лекције из демократије спољном свету, посебно Ирану или Русији, док је код куће репресивна."
Након почетка конфликта у Украјини, ЕУ је затворила руске канале РТ и "Спутник", приметио је Лернер, али то су, по његовом мишљењу, "изузетни догађаји."
Забрињавајући трендови у Финској
У међувремену, пише "Еурактив", нови извештаји из Финске указују на забрињавајуће трендове.
Извештај, који је спровела истражна јединица Финске радиодифузне компаније и који је потврдила Безбедносна и обавештајна служба (Супо), открива да око трећине особља руске амбасаде у Хелсинкију чине прерушени обавештајци.
Супо је, такође, потврдио пораст руског шпијунирања прошле године.
У извештају пише и да су сада активности руских обавештајаца "значајно ослабљене", посебно после протеривања дипломата и одбијања виза. У документу се додаје да је број руских обавештајних агената који делују у Финској 2022. године опао за половину.
Главни метод руске спољне обавештајне службе је "дуготрајна и циљана лична обавештајна информација под дипломатским покрићем", не само у Финској већ и широм света, рекао је Мико Порвали, главни инспектор Супоа.
Финска је "традиционално најтајанственија земља", а власти у Хелсинкију нису откриле колико су руских дипломата протерале.