Председник Пољске Анџеј Дуда изјавио је данас поводом 19. годишњице уласка Пољске у Европску унију да је за ту државу један од четири приоритета да издејствује проширење Уније на Западни Балкан и Украјину.
"Заговорници смо политике отворених врата. Зато гледам земље Западног Балкана. Желим да нагласим, то су земље, то су народи, то су друштва која годинама чекају на то да постану део европске заједнице. Треба то коначно остварити", казао је пољски председник у Варшави у посебном обраћању медијима поводом годишњице.
Дуда је у заједничком обраћању са пољским премијером Матеушом Моравјецким рекао да управо Пољска добро зна како је то чекати годинама да се уђе у "слободни западни свет".
"Зато сматрам да не други, већ ми, Пољска, морамо оштро и гласно да говоримо: треба их примити у Европску унију, треба примити земље Западног Балкана. А данас историјски захтев, апсолутни захтев тренутка јесте и пријем Украјине у ЕУ и Молдавије", казао је Дуда.
Пољски председник је то да земље Западног Балкана, Украјина и Молдавија добију пуноправно чланство, навео као други од четири главна приоритета полугодишњег председавања Пољске ЕУ од почетка 2025. године, преноси "Политика".
Први је по речима Дуде јачање веза ЕУ и Сједињених Америчких Држава, а то је у свом обраћању нагласио и премијер Матеуш Моравјецки.
Моравјецки: Без САД не би било слободне, независне Украјине
Моравјецки је оценио да је неопходно "јако евроатлантско заједништво" због наводне опасности коју одлука Москве да покрене Специјалну војну операцију у Украјини представља по друге земље.
Према речима Морвајецког, "данас не би било слободне, независне Украјине без САД", додавши да због тога "све снаге у Европи које су на путу да изневере трансатлантску идеју не раде у корист стабилности."
Упркос изјавама Моравјецког, тобожње империјалистичке тенденције Москве одбацили су, поред самих руских званичника, и неки разумни западни стручњаци, попут бившег саветника Роналда Регана и сарадника на Кејто институту Дага Бендоуа, који је напоменуо да СВО није била ничим изазвана.
Бендоу је истакао да се Москва за време председника Владимира Путина ни на који начин није показала као претња по европску сигурност, а камоли америчку, како је већ данас популарно представљати Кремљ на Западу.
А што се наводне независности Украјине тиче, на недостатак исте у окриљу Запада указују речи премијера Украјине у време владавине свргнутог председника Виктора Јануковича, Николаја Азарова, који је упозорио да би јавни дуг те земље могао порасти на 173 милијарде долара само до краја ове године.
"Укупан износ јавног дуга до краја године могао би да достигне рекордних 6,4 билиона гривни, односно 173 милијарде долара. Иако део западне помоћи долази у облику грантова, већина новца из САД, ЕУ, других земаља и организација су управо кредити. Они ће морати да се плате пре или касније", поручио је Азаров.
Министарство финансија Украјине саопштило да је почетком марта јавни дуг износио око 116 милијарди долара.