Бајденова администрација, која је донедавно тврдила да не воли велике банке, потписала је у понедељак споразум којим одобрава да гигант "Џи Пи Морган Чејс" преузме "Прву републичку банку" и тако постане још већи и профитабилнији, извештава "Волстрит џорнал".
Џејми Дејмон, председник и главни извршни директор банке "Џеј Пи Морган чејс", мора да се слатко смеје овој горкој политичкој иронији, пише овај лист.
"Џеј Пи Морган" ће преузети све преостале депозите "Прве републичке банке", у износу од 104 милијарде долара, као и већину њене имовине, вредне 229 милијарди долара. Такође, Федерална корпорација за осигурање депозита (ФДИЦ), агенција која управља банкарством у САД-у, треба да обезбеди још 50 милијарди долара за финансирање губитака "Прве републичке банке".
Дуге године лаког новца
Главни разлог слома "Прве републичке банке", како наводи овај лист, биле су "дуге године лаког новца". Банка је развила веома уносне послове са издавањем хипотека испод тржишних цена, како би привукла депозите богатих.
Овај пословни модел је функционисао све док Федералне резерве нису повећале каматне стопе, што је подстакло клијенте да пребаце депозите у уносније фондове на тржишту новца. Током прошлог месеца, богати неосигурани депоненти су побегли у веће банке, за које се сматрало да су превелике да би пропале.
Бела кућа сада тврди да су проблеми америчког банкарства под контролом и изгледа да се са тим слаже и Волстрит. Међутим, губици које доносе комерцијални и стамбени кредити за некретнине се гомилају, а нико не зна шта "још вреба Америку из финансијског шипражја."
Ако су банкарски проблеми заиста завршени, онда нема разлога да Савезни комитет за отворено тржиште дигне руке од борбе против инфлације која је и даље двоструко већа од оне коју је зацртао ФЕД, закључује овај лист.
Моћни банкари са Волстрита
Иначе, "Џеј Пи Морган" спада међу највеће банке у САД. Њен оснивач био је Џеј Пи Морган, једна од најутицајнијих и најмоћнијих фигура у историји америчког банкарства.
Његово име се везује и за веома мало познату епизоду из историје САД: за покушај пуча који су организовали најбогатији Американци против председника Френклина Рузвелта 4. марта 1933. године, који је остао упамћен као "Пуч са Волстрита".
Председник Рузвелт је тада обећавао да ће реализовати "Њу дил", који је требало да смањи сиромаштво и незапосленост, што је изазвало жестоке реакције банкара, индустријалаца и брокера са Волстрита.
Има ироније и у томе што је Џеј Пи Морган покушао да организује пуч против председника Рузвелта, који је обећавао праведнију расподелу друштвеног богатства, док данас председник Бајден омогућава његовим наследницима да увећају своја пословна царства. Међутим, једна ствар остаје ван диксусије: банкари са Волстрита су били и остали најмоћнија класа у америчком друштву, чију моћ нико не доводи у питање.
Зато вреди подсетити на неке детаље овог намерно заборављеног догађаја. Заверу је ФБИ открио пензионисани генерал-мајор Смидли Батлер, који је тврдио да га је у лето 1933. године врбовала "група финансијера са Волстрита, како би предводио пуч против Рузвелта и америчке владе."
Накнадно је, пред Конгресом, генерал оптужио утицајне "пословне људе", попут Џи Пи Моргана и Иренеа ди Пона, да су "планирали успостављање фашистичке диктатуре у САД."
Осим њих, генерал је оптуживао и многе друге: на пример, Роберта Стерлинга Кларка из компаније "Сингер", као и извршне директоре компанија "Џенерал моторс" и "Џенерал фудс", али ником од њих није суђено.
Извршилац прљавих послова, гангстер капитализма
Батлер, херој из Првог светског рата, био је популаран међу војницима. Посебно популаран постао је када је 33 године своје војне службе описао на следећи начин:
"Већину времена провео сам као извршилац прљавих послова за Волстрит и банкаре. Укратко, био сам гангстер капитализма на три континента."
Батлер је касније сведочио пред Конгресом да му је извесни Џералд Мекгур, трговац обвезницама са Волстрита, изнео план за државни удар.
Како је тврдио Батлер, пуч је покушала да организује група пословних људи под називом "Америчка лига слободе", чија је "мисија била да научи владу да је неопходно да поштује права на имовину". Међу њеним утицајним члановима опет налазимо име Џеј Пи Моргана.
Генерал Батлер је требало да командује војском састављеном углавном од ветерана, које су финансирали "титани са Волстрита". План је био да наоружане милиције марширају на Вашингтон, да збаце Рузвелта и успоставе фашистичку диктатуру.
Извештај Комитета без имена
Батлер је тврдио да је ова група за извођење пуча обезбедила укупну суму од 300 милиона долара.
"Завереници су имали људе, оружје и новац, а то су три елемента која ратове и револуције чине успешним", примећује новинарка Сели Дентон у чланку за "Гардијан". Остало је упамћено и да је тадашња штампа исмејала пуч као "џиновску превару", а да су неки историчари, попут Артура Шлезингера Млађег, сматрали да "демократија због тога није била у опасности."
Коначно, Батлер је тврдио да су имена најбогатијих људи уклоњена из извештаја конгресног Комитета. "Као и извештаји већине комитета, и овај је разоткрио мале и омогућио великим да побегну", закључио је Батлер у интервјуу за радио Филаделфију.
Детаљи завере са Волстрита и данас су предмет дебата које воде поједини новинари и историчари, попут Мајка Томсона са Би-Би-Сија.
Према његовом закључку, Рузвелт је склопио споразум са завереницима, који им је омогућио да избегну оптужбе и суђење за издају.