Извештај америчке Комисије за верске слободе у свету показује да су не само у Русији, већ и на Западу забринути због репресије украјинских власти против канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) и њеног положаја, рекао је председник Института за религију и политику (ИРП) Антон Игњатенко за "РИА Новости".
Ради се о комисији под федералном владом Сједињених Америчких Држава. Она је претходно препоручила да Бела кућа уврсти 15 држава, међу којима су Индија, Русија, Кина, Северна Кореја, Пакистан, Авганистан, Иран, Нигерија, Саудијска Арабија, на листу држава за које постоји "посебна забринутост за верске слободе".
Што се тиче Украјине, у извештају се наводи да су након почетка Специјалне војне операције "украјинске власти почеле да пажљивије мотре на Украјинску православну цркву (УПЦ), која је историјски гледано и црквено повезана са Московском патријаршијом. Док украјински парламент до краја 2022. није усвојио ниједан закон о забрани верских група, могућност да то сада учини изазива велику забринутост". Истовремено, извештај не даје препоруке за супротстављање акцијама Украјине против канонске УПЦ.
"Не само у Русији, већ и на Западу постоји забринутост због поступака против УПЦ и степена њихове правне ваљаности. У том смислу су и оцене америчке комисије. Оне су прилично благе, није предложено да Украјина буде уврштена на било коју од две листе 'проблематичних' земаља. Извештај је ограничен на 2022, али проблем са УПЦ је идентификован, а праћење ће се наставити 2023. године", сматра Игњатенко.
По његовом мишљењу, притисак на Цркву цепа целокупно украјинско друштво, а недостатак брзог решења сукоба може да подрије положај Зеленског и његове странке након завршетка непријатељстава.
"Уједињење на националистичкој основи ће ослабити, али ће сукоб остати", каже он.
Украјинске власти су током протекле године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље, подсећају РИА Новости. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима Украјине одлучиле су да забране деловање УПЦ, а парламенту земље је поднет предлог закона о њеној потпуној забрани у Украјини. Власти су увеле санкције неким представницима свештенства УПЦ.
Служба безбедности Украјине почела је да отвара кривичне поступке против свештенства УПЦ, да спроводи "контраобавештајне активности", претресе епископа и свештеника, у црквама и манастирима, у потрази за доказима "антиукрајинског деловања".