У јеку кампање за опште изборе у Турској, председник те земље Реџеп Тајип Ердоган и његов руски колега Владимир Путин виртуелном церемонијом су отворили прву турску нуклеарну електрану, потез који је додатно повезао те две земље.
У току церемоније обележена је и прва испорука нуклеарног горива у електрану "Акују", у провинцији Мерсин. Реч је о електрани која ће у потпуности бити под контролом руске државне компаније за нуклеарну енергију "Росатом".
Турска је на тај повећала своју енергетску зависност од Русије, наводи Си-Ен-Ен, у тренутку када већина земаља чланица НАТО-а раскида своје економске везе са Москвом.
Руски утицај у Турској изузетно је дубок у тренутку када се председник Ердоган суочава са реалном претњом пораза на председничким изборима, наводи та мрежа. Зато није изненађујуће да се многи на Западу надају да ће турски лидер након више од две деценије на власти коначно бити поражен.
Истраживања јавног мњења показују да се разлика између Ердогана и његовог главног изазивача Кемала Киличдароглуа смањује, као и да је други круг председничких избора, до ког ће доћи ако ни један кандидат не буде освојио већину гласова, сасвим реална могућност.
Аналитичари, ипак, не сматрају да би до драстичне промене турске спољне политике могло да дође чак и ако би Ердоган био поражен, пише Си-Ен-Ен.
Док су поједини опозициони прваци тврдили да ће, уколико победе, поново окренути Турску ка Западу, мало је вероватно да ће сами корени турске спољне политике бити предмет дискусија.
У последње две деценије, Ердоганова Турска прешла је пут од чврсто секуларне и прозападно оријентисане земље у најконзервативнију и више окренута религији.
Као чланица НАТО-а са другом најбројнијом војском у том савезу, Турска је 2019. године купила наоружање од Русије, и поред оштрих критика из Вашингтона.
Турска је, ипак, била и користан савезник Запада. Анкара је прошле године помогла у постизању споразума о извозу украјинског жита преко Црног мора, док је у исто време Украјину снабдевала дроновима.
"Мислим да постоје области у којима ћемо видети радикалне промене ако опозиција победи, а многе наше колеге и европске дипломате у Анкари питају у којој мери ће се Турска окренути назад ка својим западним савезницима", рекао је професор међународних односа на универзитету "Билкент" у Анкари Онур Ишчи.
Турски "повратак" на Запад биће ограничен
Али чак и ако односи Анкаре и Запада буду поправљени, постоје јасна ограничења у којој мери ће се то догодити, рекао је он, пре свега због блиских економских и енергетских односа између Русије и Турске.
Ердоганова спољна политика превасходно је вођена економским интересима, наводи Ишчи, што ће наставити да чини и свака наредна влада.
Турска је један од кључних руских трговинских партнера, а велики број Руса купује некретнине и улаже новац у ту државу.
Трговина између те две земље бележи раст последњих година, а руска агенција ТАСС пренела је да је њена укупна вредност 2022. године износила 62 милијарде долара.
Поређења ради, турска трговина са ЕУ износи око 219 милијарди долара, док је размена са САД вредна 34 милијарде.
Географска блискост Турске и Русије, ако и економски интереси Анкаре утицаће на то да ће и наредни турски лидери одржавати добре односе Русијом, чак и ако буду покушали да се поново приближе Западу, рекао је професор политичких наука на универзитету "Коч" у Истамбулу Мурат Сомер.
Турска ће се у великој мери окренути "западним вредностима", сматра он, али то не значи да више неће бити трзавица у односима са Вашингтоном и Бриселом.
Након неколико одлагања, Турска је раније ове године коначно допустила улазак Финске у НАТО, док је шведска апликација за чланство и даље у блокади. Анкара тврди да Стокхолм подржава курдске групације које у турској сматрају терористичким.
Проблеми са Шведском би, ипак, могли бити решени са или без Ердогана, пише Си-Ен-Ен.
"Врло је вероватно да ће Турска ратификовати шведску апликацију за чланство након избора, ма ко буде победио", сматра директор за Турску у "Међународној кризној групи" Нигар Гоксел.
Турска опозиција је нагласила да су "конструктивни кораци за елиминацију турских безбедносних брига" кључни како би се чланство Шведске одобрило.
Ипак, иако би односи Турске и ЕУ могли да се поправе ако опозиција однесе победу на изборима, када је реч о САД то ће бити далеко теже, сматрају стручњаци.
"Када говоримо о односима Турске за Западом, често посматрамо обе стране Атлантика као једну целину", рекао је Ишчи. "Односи Турске са САД налазе се у слепој улици, а већ дуже време се крећу силазном путањом."