Српску јавност шокирале су и узнемириле вести о две масовне пуцњаве које су се догодиле прошле недеље. Малолетник К.К. у београдској основној школи убио је осам ђака и школског чувара. Само дан касније, у нападу у околини Младеновца У.Б. лишио је живота осам младих, а том приликом повређено је чак 13 особа.
Од безброј питања, једно од важнијих је шта грађани могу да ураде како би своје заједнице заштитили од могућих масовних пуцњава?
Ово питање, које је амерички истраживачки центар "РЕНД корпорејшн" поставио са циљем да спречи, припреми се и одговори на масовне нападе, којих је у Сједињеним Америчким Државама, само у прве три недеље 2023. године било чак 33.
Пуне две године истраживачи ове организације провели су анализирајући 640 масовних напада у САД-у између 1995. и 2020. године, који се дефинишу као напади који су угрозили најмање четири особе на јавном месту.
Више од половине напада осујећено је пре него што је ико повређен, а у две трећине случајева трагедија је спречена због дојаве.
Нека од ранијих истраживања су, међутим, показала да је већа вероватноћа да ће људи који се нађу у оваквим ситуацијама сами покушати да разговарају са потенцијалним нападачем или ће изабрати да не ураде ништа.
"Прво морамо да натерамо људе да верују својим инстинктима, да знају да ако размишљају о нечему дуже од пет секунди, онда заиста морају да предузму акцију", рекла је Тара Ричардсон, виши консултант "Лафајет групе", консултантске фирме за јавну безбедност која је сарађивала са "РЕНД"-ом.
Намера стручњака била је да грађанима пруже бесплатне савете, којима би сви заинтересовани могли да приступе путем интернета, и то бесплатно.
"Тај процес почиње са едукацијом људи о специфичним знацима упозорења на које треба да обрате пажњу, односно речи и радње које указују не само на нечију мотивацију, већ и на припрему за напад", наводе истраживачи.
Главни знаци упозорења које треба пријавити, а који се углавном јављају у комбинацији, су када особа жели да нападне (тј. знаци мотивације) и да предузима радње да изврши напад (тј. знаци припреме).
"Примери мотивације су када особа помиње да је инспирисана прошлим нападима, тврди да ће испунити екстремистички циљ (нарочито ако је избачена из групе због насилног понашања), тврди да је неко (или су други) толико штетан или представља претњу, па да нема другог избора осим да га нападне. Примери припреме су писање планова за напад, покушај да се други појединци регрутују, покушај да научи како да убије много људи (лично или онлајн), контактирање познатих насилних екстремиста, тражење арсенала оружја и муниције (без оправданог разлога, попут лова)...", наводи се у студији.
Један од савета је да би школе, институције за заштиту менталног здравља, центри за социјални рад, власници великих објеката и органи за спровођење закона требало да деле информације и успоставе јединствени систем за праћење и осигурају улазе и излазе у објекте.
Добар начин заштите у току самог напада је и, на пример, закључавање и забарикадирање врата.
"Ученици који су побегли из ходника знали су како да уђу у учионицу, закључају и забарикадирају врата и зграбе све што су могли да би се одбранили, штап за хокеј, маказе и слично. Када крене пуцњава, трчање, сакривање и борба су најефикаснији начини преживљавања", кажу истраживачи.
Ова студија представила је 65 случајева у којима су људи узвратили нападачу, у 85 одсто случајева успели су да зауставе паљбу или су натерали нападача да побегне. У 12 случајева људи су јурили на стрелца из различитих праваца и у свих 12 случајева прекинули су пуцњаву.