Када је Русија покренула војну операцију у Украјини, западне земље су брзо саопштиле да се неће упуштати у директан војни сукоб, већ ће подржати Украјину оружјем и другом војном опремом. Овај део стратегије дао је резултате јер је Украјина успела да се одупре, али је исход још увек далеко од извесног, пише британски "Спектејтор".
Испоставило се да је други део стратегије - вођење економског рата са Москвом - пропао. Санкције које су уведене Русији требало је да земљу потпуно одсеку од међународних токова, паралишу, осиромаше и натерају на предају.
Мало људи на Западу је свесно колико лоше иде овај аспект сукоба, пише "Спектејтор" и подсећа да је Европа платила високу цену да би извршила делимични бојкот руске нафте и гаса.
Увоз фосилних горива у Уједињено Краљевство из Русије износио је 4,5 милијарди фунти 2021. године. До јануара 2023. пао је на 1,3 милијарде фунти. ЕУ је 2020. набавила 39 одсто свог гаса и 23 одсто нафте из Русије; у трећем кварталу прошле године ове набавке су пале на 15 одсто, односно 14 одсто.
Али, наводи британски портал, ове бројке не објашњавају размере неуспеха наношења штете руској економији. Убрзо је постало јасно да, док је Запад био заинтересован за економски рат, остатак света није.
Како је њен извоз нафте и гаса у Европу пао, Русија је брзо повећала извоз у Кину и Индију – земље које много више воле да купују нафту са попустом него да се супротставе сукобу у Украјини. Што је још горе, чини се да је део руске нафте извезене у Индију враћен у Европу, уз пораст броја бродова који превозе рафинисану нафту из Индије кроз Суецки канал, открива аутор текста.
Чини се да има и неког сифонирања у другом правцу. Истрага немачког листа "Билд" открила је узнемирујући раст извоза у земље које се граниче са Русијом.
Увоз немачких моторних возила у Казахстан, на пример, порастао је за 507 процената између 2021. и 2022. и у Јерменију за 761 проценат. Извоз хемијских производа у Јерменију порастао је за 110 одсто, а у Казахстан за 129 одсто. Продаја електричне и рачунарске опреме у Јерменију порасла је за 343 одсто. Шта се дешава са овом робом када стигне у ове бивше совјетске републике није лако утврдити, али једно вероватно објашњење је да она завршава у Русији. Чак и ако се таква роба формално не извози, многи грађани Русије задржавају безвизни приступ тим земљама и могу да пренесу робу преко границе.
Запад је покушао да економским санкцијама циља на богате Русе. Иронично, али они су људи који најлакше могу да приступе западној роби путем преусмерене трговине. Имају двојне пасоше, могу себи да приуште путовање у иностранство како би куповали своју луксузну робу. Осим глобалног бојкота Русије, веома је тешко спречити да роба западне производње доспе у руке богатих Руса.
Запад је кренуо у свој рат санкцијама са претераним осећањем сопственог утицаја широм света само да би открио да "незападне" земље нису заинтересоване за увођење санкција Русији.
Резултати погрешне рачунице доступни су свима. У априлу прошле године, Међународни монетарни фонд (ММФ) је прогнозирао да ће се руска економија смањити за 8,5 одсто у 2022. и за додатних 2,3 одсто ове године. Како се испоставило, БДП је прошле године пао за само 2,1 одсто, а ове године ММФ предвиђа мали раст од 0,7 одсто.
Руска економија није уништена; само је реконфигурисана и преоријентисан да гледа на исток и југ, а не на запад.