Евроазијски кружни ток: "Заобилажење санкција 100%"

Укупни извоз робе из САД и ЕУ у Јерменију, Грузију, Киргистан, Узбекистан и Казахстан порастао је на 24,3 милијарде долара са 14,6 милијарди долара колико је износио у 2021. Такође, ове земље су прошле године заједно повећале свој извоз у Русију за готово 50 одсто

Западна роба, упркос америчким и европским санкцијама и даље стиже до Москве, а као главно чвориште за претовар америчких и европских компјутерских чипова, ласера ​​и других производа за цивилну и војну употребу који иду даље у Русији, према западним званичницима и подацима које је прикупио "Волстрит џорнал", постала је група бивших совјетских држава.

Извоз осетљиве, такозване робе двоструке намене из САД и Европске уније у земље у суседству Русије нагло је порастао 2022. године, а паралелно су порасле и испоруке ових производа у Русију, показала је анализа трговинских података Уједињених нација.

"Укупни извоз робе из САД и ЕУ у Јерменију, Грузију, Киргистан, Узбекистан и Казахстан порастао је на 24,3 милијарде долара прошле године са 14,6 милијарди долара колико је износио у 2021. Ове земље су прошле године заједно повећале свој извоз у Русију за готово 50 одсто, и то на око 15 милијарди долара", пише "Волстрит џорнал".

Процват ове трговинске руте, коју аналитичари Европске банке за обнову и развој називају "евроазијским кружним током", знак је, судећи по европским званичницима, да је Русија успела да пронађе нове начине да упркос западним санкцијама купује потребну робу.

Руске компаније чак и рекламирају своје способности да набављају санкционисану робу, исмевајући тако напоре Запада да казни Москву.

Медиј тако наводи пример "Имек Експерта" који нуди "увоз санкционисане робе из Европе и Америке у Русију преко Казахстана", а на чијој веб страници пише: "Заобилажење санкција 100%".

Пребирајући по статистици, "Волстрит џорнал" успео је да сазна да су САД и ЕУ прошле године у Јерменију извезле интегрисана кола у вредности од више од 8,5 милиона долара, док је истовремено, јерменијски извоз тог произвида у Русију скочио на 13 милиона.

Слична слика се појављује и кад је реч о западним испорукама ласера и мерних инструмената ​​у Киргистан, али и  алата за проверу напона и снаге, у Узбекистан. Обе земље су забележиле повећање извоза тих производа  у Русију.

Вашингтон и Брисел забранили су иначе још у фебруару 2022.године да се разне врсте ове робе продају Русији.

Упркос томе, међутим, нова трговинска рута омогућава Москви да дође до западне технологије коју не би могла да пронађе на другој страни, а која је, како оцењује "Волстрит џорнал", критична за вођење специјалне војне операције у Украјини..

Портпарол јерменске владе, међутим, рекао је да та земља није "умешана ни у какве процесе или акције усмерене на заобилажење санкција ЕУ или САД". Он је рекао да је јерменска царина повећала контролу за санкционисану робу и да су власти о том питању разговарале са САД.

У најновијем предложеном пакету европских санкција, који ипак морају да одобре земље чланице, Европска комисија је први пут препоручила за да се због испоруке производа двоструке намене у Русију, санкционишу и компаније из региона, укључујући две из Узбекистана и једну из Јерменије.

"Компаније које олакшавају трговину западном робом преко трећих земаља нуде своје услуге у Русији. Москва је прошле године легализовала такозвани паралелни увоз робе, што значи да увозници могу легално да уносе производе преко трећих земаља без сагласности оригиналног произвођача", наводи "Волстрит џорнал".

Медиј додаје и да је преко бивших совјетских држава порастао извоз предмета за домаћинство западне производње, а западни званичници тврде да Руси чак скидају чипове са неких уређаја, па је тако прошле године, након пораста увоза машина за прање веша из ЕУ, узбекистански извоз апарата у Русију скочио на 10,6 милиона долара са око 90.000 долара колико је износио годину дана раније.

"Није јасно да ли продавци на Западу или купци у овим земљама крше санкције учешћем у кружном трговачком систему. Америчка и европска предузећа не продају директно руским купцима, док ниједна од укључених земаља Централне Азије и Кавказа није страна у санкцијама", збуњен је "Волстрит џорнал".

Високи званичници САД, Велике Британије и ЕУ посетили су Узбекистан, Киргистан и Казахстан последњих месеци како би извршили притисак на владе да "угуше" трговинске обрасце за које верују да помажу Русији да избегне санкције.

"Оно што је веома сумњиво је да се након санкција одједном повећава извоз ових производа у Централну Азију и на Кавказ", рекла је главна економисткиња Европске банке за обнову и развој Беата Јаворчик.

Обраћајући се новинарима прошлог месеца, главни званичник ЕУ за спровођење санкција, Дејвид О'Саливан , рекао је да му је први приоритет рад са земљама у којима постоји могуће заобилажење санкција Русији, укључујући и оне из централне Азије.

Оштре мере, попут забрана извоза или санкција, разматрале би се само ако се до тада не предузму никакви кораци.

"Веома поштујемо суверенитет и аутономију наших саговорника. Само смо ставили нагласак на оно што мислим да је заједничка брига, наиме да се њихова територија не користи као платформа за заобилажење санкција", пожалио се он.