Бројање преосталих гласова на општим изборима у Турској који су одржани јуче полако се приводи крају, а у овом тренутку је већ извесно да ће се наредни председник те земље бирати у другом кругу председничких избора.
Тамо ће копља укрстити актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган, који је освојио највише гласова - око 49,4 одсто - али није успео да освоји апсолутну већину, док је кандидат уједињене опозиције Кемал Киличдароглу освојио око 45 одсто гласова. Трећи кандидат Синан Оган освојио је око 5,2 одсто гласова, те би његова потенцијална подршка неком од кандидата у другом кругу могла да одигра кључну улогу.
Истраживања јавног мњења пре самих избора показивала су да ће надметање двојице водећих кандидата бити тесно, али су давала благу предност Киличдароглуу. Коначни резултати показују да су анкете ипак потцениле искусног Ердогана, који је и поред озбиљне економске кризе у којој се Турска налази и земљотреса који је ту земљу погодио пре неколико месеци добио подршку скоро половине турских гласача.
Резултати избора у Турској нису претерано изненађујући, зато што анкете у тој земљи традиционално непоуздане, каже истраживач и сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.
"Било је очекивано да ће Ердоган добити више гласова, зато што су анкете у Турској доста непоуздане. Оне имају тенденцију да изоставе одређене групе становника, попут дијаспоре, бирократа и националиста, који немају поверења у анкете. Добра лекција су избори 2018. године, када су оне промашиле скоро све", каже он за РТ Балкан.
Док су Киличдароглу и његова Републиканска народна партија (ЦХП) однели тесне победе у великим градовима попут Истанбула, Анкаре и Измира, Ердоган и АК партија били су убедљиви широм централне, источне и јужне Турске, као и у руралним областима и мањим градовима.
Занимљиво је да је Ердоган остварио убедљиву победу у областима које је почетком фебруара погодио разоран земљотрес, попут Газијантепа у ком је добио око 60, односно Караманмараса где је добио чак 72 одсто гласова.
Ердоган у благој предности пред други круг, али је резултат и даље неизвестан
Иако сви гласови из дијаспоре још увек нису пребројани, јасно је да ће доћи до другог круга, што је потврдио и сам председник Турске. Резултати избора су, ипак, са више разочарења дочекани међу опозицијом, док је у Ердогановој партији показали дозу умереног оптимизма.
"Ердоган је у свом говору прихватио надметање у другом кругу. То ће многи на Западу покушати да представе као његов пораз, иако то није тачно. Та лествица 50 одсто плус један глас је висока за сваку демократију", каже за РТ Балкан Бојан Будимац, новинар и аналитичар који у Турској живи више од 20 година.
Он је додао да је благо изненађење представља трећепласирани кандидат Синан Оган, који је добио пет одсто гласова, иако су му анкете давале тек два до три одсто.
"Оган је пре избора дао неозбиљну изјаву да ће, ако дође до другог круга, он 'трговати' својом подршком, односно да ће тражити уступке од двојице главних кандидата. Верујем да је и он изненађен својом подршком и нико не зна које је порекло тих гласова. Он је пре десетак година био у Партији националистичке акције (МХП) која је данас била у коалицији са Ердоганом, али је избачен 2015. године. Добар нео МХП-а га је оптуживао да је Гулениста", наглашава Будимац.
Наш саговорник објашњава да, иако се представља као националиста, Огунова подршка Ердогану није загарантована. Ипак, он сматра да тај кандидат не располаже са "свих пет одсто" људи који су гласали за њега, те да није извесно да ли би његова подршка неком од кандидата могла да утиче на коначни резултат избора.
Србољуб Пеовић сматра да ће други круг бити неизвестан, али да је Ердоган у благој предности.
"Ни једна могућност се не може одбацити у другом кругу, али је Ердоган у бољој позицији. Оганови гласачи не воле ни једног ни другог кандидата, али ће макар део њих гласати за Ердогана. Он је Азер који заступа интересе националистичке, источне,Турске", наглашава он и додаје да би и 12-13 одсто гласача који нису изашли на први круг могли да буду значајни.
Атмосфера у Турској пред други круг избора - напета
Бојан Будимац наводи да су Ердогановој партији показали оптимизам након објављивања резултата првог круга, као и да су присталице његове партије изашле на улице Анкаре и пре него што се он први пут обратио након избора.
"Републиканци су покушали да 'замуте воду' веома рано, тако је (градоначелник Истанбула Екрем) Имамоглу прогласио победу опозиционог кандидата на 40 одсто пребројаних гласова. Након тога су измислили да агенција Анадолија успорава објављивање резултата, да би на крају тек признали резултате", каже Будимац.
Он не искључује могућност да би опозиција могла да оспори резултате другог круга избора, као и да би могли да организују протесте уколико гласање не буде прошло онако како су замислили.
"Опасност од тога да опозиција неће признати резултате избора увек постоји, оно што је сигурно је да је Киличдароглу, када је пре једно 3-4 године против партијске воље прогласио Џанан Кафтанчиоглу председницом истамбулске партијске подружнице, рекао да му у Истанбулу 'треба особа која може да закува улице'. Њој је у међувремену забрањена политичка активност на неколико година, али она је и даље медијски присутна и везана за ултралевичарске и терористичке организације", објашњава он.
Уколико резултати избора буду тесни, и једна и друга страна би могле да буду у изазову да оспоре резултате, у зависности на чију страну буду претегли, сматра Пеовић.
"Уколико се буде бројао сваки глас, опозиција ће бити у искушењу да то не призна, а исто важи и за власт, па Турску од немира може спасити велика победа једног или другог кандидата. Кампања је већ обиловала насиљем, тако да није искључено да ће атмосфера бити ужарена. Опозиција је гласнија него иначе, није искључено да у случају мале разлике дође до немира", наглашава он.
Парламентарни избори могли би бити кључ турске будућности
Још један значајан развој догађаја који је због председничких избора гурнут у други план представља чињеница да је Народна коалиција, коју чине Ердоганова АК партија и Партија националистичке акције (МХП) Делвета Бехчелија освојила већину у турском парламенту, док је Национална коалиција, коју предводи Киличардоглуова ЦХП, освојила тек 35 одсто гласова.
"Сва обећања опозиције су пала у воду зато што су АК партија и њени савезници освојили већину у парламенту, и то је огромна предност за Ердогана", каже Будимац и додаје да опозиција, чак и у случају да Киличдароглу победи на изборима, неће моћи да спроведе значајан део свог програма без стабилне скупштинске већине.
"Уколико опозициони кандидат победи на председничким изборима, дошло би до блокаде налик на оне које постоје у Америци, где демократе контролишу Белу кућу а републиканци Представнички дом. То је такође реалан сценарио који се не може отписати", додаје он.
Турска је до 2017. године била парламентарна република, у којој је главна политичка фигура био премијер изабран у парламенту. Ипак, уставном реформом из те године функција премијера је укинута, а уведен је председнички систем налик на онај у Америци, где се председник налази на челу извршне власти. Уставне реформе изгласане су на референдуму тесном већином од 51 одсто гласова "за" и 48 одсто гласова "против".
"Без већине у парламенту, опозиција неће моћи да спроведе иницијативу за уставну реформу и референдум. Прво, обећање да ће се вратити систем од пре 2017. године је тешко остварив. Друго, чак и ако Киличдароглу победи у другом кругу, он ће се наћи у небраном грожђу, јер се он залаже за јачи парламент и владу, али у истом том парламенту неће имати већину", наводи Пеовић.
Турска улази у непознате воде, каже наш саговорник и подсећа да у тој земљи до сада није било председничких избора који су завршавали у другом кругу.
"У Турској влада мишљење да Ердоган побеђује у другом кругу, то говори и опозиција. Ипак, предстоје нам две дуге и напете недеље", закључује Будимац.