Високотехнолошке машине које могу да прођу кроз еврократски жаргон рекордном брзином замениле су стотине преводилаца који раде за ЕУ, смањујући једно од највећих и најстаријих одељења међу вишејезичним институцијама у Бриселу.
А ово би могао бити само почетак, јер нови АИ (вештачка интелигенција) алати имају потенцијал да даље замене људе, пише "Политико".
Преводиоци су основни зупчаници у сложеној машини ЕУ, јер сваки појединачни званични текст мора бити преведен на 24 радна језика ЕУ пре него што ступи на снагу. До пре неколико година, овај херкуловски задатак су обављали сами људи. Али не више.
Подаци Европске комисије, извршног огранка ЕУ, показују да се њена преводилачка јединица смањила за 17 одсто током последње деценије како је проширила употребу машинског превођења.
Технологија штеди време, рекао је за "Политико" ветеран преводилачке службе Маркус Фоти, који сада води одељење комисије за машинско превођење и додао да, иако се посао прилагођава АИ, људски елемент остаје од суштинске важности.
"Свет се мења, а превођење не може да остане по страни", рекао је Спиридон Пилос, бивши званичник комисије који је надгледао увођење механизама за превођење 2013, и додао: "Машинско превођење помаже преводиоцима, али их не може заменити. Увек постоји потреба за људском стручном валидацијом."
Како је превод постао дигиталан
Како су се нове земље чланице придружиле клубу почетком 2000-их, чиме је на крају број званичних језика ЕУ повећан на 24, ЕУ је развила ефикасније алате како је њен учинак превођења растао.
"То је био систем заснован на правилима где сте заиста морали да креирате речнике, граматичка правила и правила трансформације. Био је то веома гломазан и интензиван посао", рекао је Дитер Румел, шеф информатике у преводилачкој јединици комисије.
Обим посла преводилаца комисије порастао је са око два милиона страница у 2013. на два и по милиона у 2022, према портпаролу извршне власти ЕУ.
Нова машина вођена подацима покренута је 2013. - да би четири године касније била замењена још софистициранијим системом за превођење са бољим перформансама. Тај систем користи вештачку неуронску мрежу или рачунарске чворове у структури, која опонаша неуроне, како би предвидела редослед речи.
Ови напредни алати омогућили су мањем броју запослених да преведу све већи део законодавства ЕУ, али су проредили преводилачке редове. Стално особље у наменској јединици за превођење комисије – познатој у бриселском жаргону као ДГТ – смањило се са око 2.450 у 2013. на око 2.000 у 2023.
Током истог периода, проблеми менталног здравља и случајеви сагоревања значајно су порасли међу преводиоцима, каже шеф синдиката запосленик Кристијан Себастијани. То је узроковано повећаним оптерећењем и притисцима, објаснио је он.
"Аутсорсинг" (радници на уговор, спољни сарадници) се повећао у последњој деценији - са 26 посто укупне производње ДГТ-а у 2013. на 36 процената у првом тромесечју 2023. - пошто је комисија ангажовала спољне раднике како би растеретила стално запослене.
Потрошња комисије на превођење порасла је са 26,5 милиона евра у 2012. на 35,8 милиона евра у 2023. због повећања буџета за спољне сараднике (са 12,6 милиона евра у 2012. на 20,4 милиона евра у 2022.).
"Одбрана вишејезичности није популарна битка – јер је скупа", рекао је Себастијани и додао да смањење броја преводилачких послова прети да ослаби вишејезичност ЕУ у корист енглеског језика.
Живот после вештачке интелигенције
Незадовољни млади преводиоци жале се да сносе највећи терет аутоматизације, пошто је почетних послова у комисији сада мање са АИ, упркос повећаног обима посла.
Годишњи број нових ангажованих преводилаца опао је са 112 у 2013. на 59 у 2022.
Али, званичници кажу да су људи и даље потребни за обављање осетљивих задатака.
Пилос наглашава да "преводилац увек има (крајњу) одговорност и одговоран је за резултате" - посебно када су у питању важни текстови. "За те ствари, они и даље више воле да људи преводе од нуле, посебно зато што је у питању осетљив материјал", тврди он.