Током последњих педесет година западноевропске енергетске компаније развијале су дубоке пословне везе са совјетском, а потом руском гасном индустријом, пише Ален Рејли, виши сарадник у Атлантском савету из Вашингтона за "Нешенел интерест". Немачки канцелар Герхард Шредер, који је отворио пут за пројекат гасовода Северни ток 1, данас заговара јачање енергетских веза Немачке и Русије.
За Шредера, конфликт у Украјини не значи прекид пословања са Русијом. Тренутно је извоз руског гаса из гасовода у Европску унију опао. Ипак, у Немачкој премијер Саксоније позива на поправљање гасовода Северни ток 1 и на обнављање дотока руског гаса. У Италији је Паоло Скарони изабран за председника италијанског енергетског гиганта ЕНЕЛ. Ови политичари се залажу за обнављање уговора о гасу са Москвом.
На први поглед, "решредеризација" изгледа немогућа. Увоз руског гаса у Европу је са 40 одсто пао на свега пет одсто. Немачка, као највећи руски увозник гаса, обезбедила је неколико нових бродова за увоз ЛНГ-а. Немачки министри позивају на енергетску диверсификацију.
Међутим, испод радара, руски природни гас није нестао из Европе. Заправо, увоз руског ЛНГ-а се повећао и тренутно је на другом месту у односу на ЛНГ из САД.
"Решредеризација": Повратак руског гаса
Подршка увозу гаса из Русије није нестала. Премијер Саксоније Михаел Кречмер залаже се за поправљање Северног тока 1, користећи као аргумент гашење немачких нуклеарних електрана, од којих су последње три искључене 15. априла. То се уклапа у широку стратегију заговорника руског гаса. Губитак шест нуклеарних електрана за последње три године повећао је потражњу за енергијом. Нико у Немачкој не жели да се врати на угаљ. Немачким заговорницима увоза руске енергије потребна је хладна зима. У том случају биће покренута поправка Северног тока 1 и повратак уобичајеном пословању, наводи се у тексту.
"Шредеризација", која подржава везе са руским енергетским тржиштем, типична је за читав западноевропски енергетски сектор. Сада се "решредеризација" може видети на делу у Италији, где је влада Мелонијеве, подржана Берлусконијем, именовала Паола Скаронија за председника италијанске енергетске компаније ЕНЕЛ.
Скарони од пре има одличан однос са председником Русије Владимиром Путином. Такође, он је подржао пројекат Јужни ток, који је требало да обезбеди транзит за руски гас. Циљ Москве, како пише Рејли, није само да смањи украјинске приходе, већ и да умањи значај Украјине за ЕУ.
Скарони сматра да ће Италији и убудуће бити потребан руски гас. Скарони би могао координисати своје акције са немачким енергетским естаблишментом. За наставак увоза гаса из Русије потребна је хладна зима, недовољни увоз ЛНГ-а из САД и високе цене енергије. "Решредеризација" западноевропског енергетског сектора ће тада постати поново актуелна.