"Гардијан": Промене у партији значе да ће Кина напасти Тајван
На прошлонедељном конгресу Комунистичке партије Кине Си Ђинпинг је, према извештавању "Гардијана", "консолидовао редове на нивоу који нису виђени деценијама, толико да се неки сада питају да ли је у странци остао неко ко би могао да га спречи да направи брзоплет потез", алудирајући на напад на Тајван.
"Централни комитет, политбиро, седмочлани стални комитет (ПСЦ) и централна војна комисија (ЦМЦ) коју предводи Си, која је задужена за Народноослободилачку војску (ПЛА), сада су под доминацијом 'лојалиста' и очишћени су од потенцијалних противника", наводи "Гардијан".
"Пекинг је обећао да ће припојити Тајван, под спорном тврдњом да је то кинеска провинција, а последњих година појачао је своју војну активност и друге облике узнемиравања и принуде. Није одређен временски оквир, али високи званичници одбране рекли су да би Кина могла бити способна за инвазију већ 2027. Године. Други указују на Сијево обећање о 'националном подмлађивању' до 2047. – стогодишњици Народне Републике Кине – као потенцијалном циљу", подсећа "Гардијан".
Професор Стив Цанг, директор Кинеског института Соас, рекао је да су промене направљене прошле недеље несумњиво повећале ризик да Кина употреби силу против Тајвана.
"Није било воље за изношење приговора међу претходним редовима руководства КПК, али заменивши нелојалне функционере штићеницима и лојалистима у странци, укључујући и Народоноослободилачку армију Кине (ПЛА), Си се побринуо да му нико никада неће противречити. Ризик да један човек донесе лошу процену и започне рат увек је већи него да то учини група њих", оценио је професир Цанг.
Међу новим именовањима у ЦМЦ-у је и Ген Хе Веидонг, "звезда у успону", пише "Гардијан". Он је надгледао источну команду ПЛА од 2019. године и према писању овог британског листа, он је наводно био креатор масивних војних вежби организованих након што је председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси посетила Тајван у августу. Он, који на прошлом конгресу није био ни у централном комитету који броји двеста чланова, а сада је другорангирани функционер Централнe војнe комисијe (ЦМЦ).
Тајвански министар одбране Чиу Куо-Ченг рекао је да именовања у ЦМЦ-у сугеришу да КПК "појачава своју спремност" за инвазију, преносе тајвански медији.
Подсетимо, двадесети партијски конгрес – најважнији састанак кинеског политичког циклуса – завршен је поновним именовањем Сија за трећи мандат, што је, према речима критичара, "преседан који се није догодио деценијама", као и реорганизацијом партијских структура.
Уставни амандмани учврстили су званични став према Тајвану, који је ескалирао у августу објављивањем беле књиге.
"Принцип једне Кине" представља универзални консензус међународне заједнице и у складу је са основним нормама међународних односа, наводи се у белој књизи.
„Ми смо једна Кина, а Тајван је део Кине. Ово је неспорна чињеница подржана историјом и законом. Тајван никада није био држава, његов статус као дела Кине је непромењив“, истиче се у белој књизи.
Додаје се да је Комунистичка партија Кине посвећена историјској мисији решавања тајванског питања и остварења потпуног поновног уједињења Кине.
Шта САД хоће од Сија
Кинеско вођство види Тајван као део Кине. Али, од пре 72 године фактички постоје две кинеске државе: комунистичка Народна Република Кина и Република Кина, која се званично још увек тако зове, иако је сви познају под именом острва на којем се налази – Тајвана.
Тајван се од краја осамдесетих година наовамо од диктатуре развијао у демократију. Острво спада у политички најстабилније демократије Азије, самтрају поједини аналитичари. Кина је насупрот томе комунистичка народна република. За данашњег шефа партије и државе Сија Ђинпинга, "уједињење" са Тајваном је "историјска мисија".
Већина Тајванаца себе види као независне и хоће да очува бар статус кво. Они желе да буду међународно признати као демократија и неће да се потчине диктаторском систему као у Кини. Бивша тајванска влада партије Куоминтанг некада је претендовала на читаву Кину – што се одражава у данашњем званичном имену "Република Кина". Од тог захтева су одустали 1994. Тада је Тајван од диктатуре постајао демократија.
САД су се одавно обавезале да бране Тајван – и законски. Након дипломатског признања Кине, САД су се још 1979. законски обавезале да и даље потпомажу одбрамбене способности Тајвана. То се најчешће ради испоруком "дефанзивног" оружја. Након што су САД до сада поступале "стратешки двосмислено" у циљу застрашивања, председник САД Бајден отишао је даље од својих претходника. Он је више пута изјављивао да је "обавеза" САД да бране Тајван.
Осим тога, острво између Јапан и Филипина има и велики стратешки значај – не само за Кину. Тако је генерал САД Даглас Макартур једном назвао Тајван "непотопивим носачем авиона САД". Када би Кина освојила Тајван, био би то, по његовим речима, велики корак у амбицијама велике силе да јој буде отворена капија ка Пацифику.
