Немачка уноси нервозу међу савезнике: Ставови о Украјини сметају Европи

Најближи савезници Немачке све чешће и све гласније се питају колика је њена посвећеност европској солидарности у јеку руске специјалне војне операције у Украјини због које је читав континент упао у енергетску и финансијску кризу.

Иако је Немачка дуго била де факто лидер у Европи, није пожурила да снабде Украјину најмодернијим наоружањем. Такође је субвенционисала рачуне својих грађана за енергенте, што је изазвало бес у сиромашнијим земљама Европске уније.

"Можемо ли веровати Немачкој?", отворено је питао летонски министар одбране Артис Пабрикс прошле недеље на отвореном форуму у Берлину, мислећи на НАТО и ризике повезане са сукобом у Украјини.

"Ви кажете ’Ми смо ту за вас‘. Али да ли имате политичку вољу? Ми смо спремни да умремо за слободу. Да ли сте ви?", пита се Пабрикс.

Те критике долазе не само од земаља од којих би се очекивало да се залажу за тврђу линију, против Русије, попут Пољске и балтичких држава, већ чак и од најближих партнера Немачке.

"Није добро за Европу и за Немачку што се изолују“, суптилно је осудио француски председник Емануел Макрон свог немачког колегу, канцелара Олафа Шолца, пре састанка Европског савета прошле недеље.

Шолц и његови саветници се не слажу са таквим критикама, пише "Њујорк тајмс".

Немачка је сила прагматизма и трећи по величини давалац војне опреме Украјини после Сједињених Држава и Британије, тврде они.

Немачка је, иако закаснело и наизглед невољно, недавно испоручила Украјини напредно оружје, попут оклопних противавионских топова "Гепард" и најмање једног напредног мобилног противваздушног ракетног система, ИРИС-Т.

У покушају да се супротстави критикама, Немачка, која је највећа европска економија, организовала је мултинационалну конференцију посвећену реконструкцији Украјине, како током сукоба, тако и после.

Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер такође је посетио Кијев, први пут од почетка рата, након што му је украјински председник Володимир Зеленски у априлу поруичио да није добродошао, љут због тесних односа Немачке са Москвом.

"Било ми је важно, посебно сада у овој фази ваздушних напада дроновима, крстарећим пројектилима и ракетама, да пошаљем поруку солидарности“, рекао је Штајнмајер.

Али нема сумње да је колапс дуготрајних претпоставки Немачке – да безбедност у Европи мора укључити Русију; да је Русија била поуздан снабдевач јефтиним гасом и нафтом; да рат никада више неће дотаћи Европу; и да трговина са аутократским режимима попут Русије и Кине није имала геополитичке импликације — дезоријентисала Берлин, пише "Њујорк тајмс".

Немачка пролази кроз економски и психолошки шок, сличан кризи идентитета, рекла је Клаудија Мејџор из Немачког института за међународне и безбедносне послове.

"Страх овде је крај обећања просперитета, да ће свакој генерацији бити боље“, рекла је она. "А сада је то готово."

Шолц, опрезни адвокат из Хамбурга, пажљиво покушава да ублажи последице кризе, посебно међу немачким бирачима који се суочавају са тешком зимом високе инфлације и растућих цена енергената.

Али, иако признаје да се свет променио, "он не каже да се морамо мењати са њим“, рекао је немачки аналитичар Улрих Шпек. "Он говори да се свет променио и да ћемо вас заштитити“, што је велики ризик за будућност.

Сам Шолц је подигао очекивања међу Немцима и њиховим савезницима само неколико дана након што је Русија покренула специјалну војну операцију у Украјини када је најавио велико повећање војних издатака. Додатних 100 милијарди евра било је намењено побољшању жалосног стања немачких оружаних снага, али од тада влада споро реализује на своја обећања.

Резултат је био све дубљи утисак да Немачка, са незгодном коалиционом владом која је изабрана пре руске операциује, није у стању да попуни европски вакуум лидера, али се нерадо придружује консензусу када не иде сама.

"Немачка сада заправо није тимски играч – постоји осећај да се вуче“, рекла је директорка берлинске канцеларије Европског савета за спољне односе, Јана Пуљерин.

Чак је и велика билатерална конференција Француске и Немачке, "пара" који има много утицаја у Бриселу, одложена за јануар због оштрих несугласица око енергената, куповине оружја, колективног европског дуга и Украјине.

Односи са Пољском и Балтиком, који форсирају тврђи став према Москви, су огорчени.

"Проблем је што се ми не повезујемо ни са Италијом или Шпанијом“, рекла је Пуљерин. "Видим нас саме у Европи, одвојене."

Томас Клајн-Брокоф из Немачког Маршаловог фонда рекао је да су неке критике Немачке неопходне и валидне, али се плаши да су отишле предалеко.

"Критиковање Немачке постало је омиљена забава многих", рекао је он и подсетио да је Немачка понекад у Мађарској и Пољској згодна мета за критиковање и форсирање националистичке политичке кампање, посебно међу популистима, што се храни шира анти-ЕУ осећања.

Клајн-Брокоф каже да, што се Украјине тиче, Немачка "једноставно не чини довољно".

Иако је снабдевала Кијев оклопним транспортерима и напредним хаубицама, Немачка је повукла линију у погледу врсте напредног тешког наоружања које би сада могло да направи разлику за Украјину у сукобу, нарочито када је реч о тенку "Леопард 2" и оклопном возилу "Мардер".

Мејџор и Норберт Ротген, опозициони политичар сматрају да влада одбија да пошаље то оружје јер има претерани страх од ескалације и не жели да унесе панику међу бираче, који су уплашени нуклеарним претњама Русије.

Шолц је могао да створи европску коалицију која ће обезбедити оружје "како би се супротставила Русији и спојила Европу и Запад“, рекао је Ротген. "Уместо тога, направили смо најдубље поделе и каснили смо са испоруком, тако да се сада постављају питања о немачкој поузданости."

У своју одбрану, Шолц и његова министарка одбране, Кристин Ламбрехт тврде да ниједна земља није обезбедила Украјини модерне западне тенкове, укључујући Сједињене Државе, истовремено инсистирајући да су тенкови толико компликовани да би захтевали вишемесечну обуку за њихово коришћење и одржавање.

Што се тиче енергетике, Немачка је оштро критикована у Европи због своје једностране одлуке да грађанима и компанијама ублажи удар виших цена, субвенцијама од 200 милијарди евра.

Износ је донекле надуван, а и друге земље, попут Француске и Шпаније, најавиле су државну помоћ за трошкове енергије. Али величина субвенције је већа за друге, сиромашније нације.

"За земљу која толико говори о мултилатерализму, Немачка је увек имала унилатералну енергетску политику“, рекао је политиколог Данијел С. Хамилтон, наводећи изненадну одлуку бивше канцеларке Ангеле Меркел, да одустане од нуклеарне енергије, као и одлуку да учествује у изградњи гасовода Северни ток из Русије који пресеца Пољску и Украјину.

"Није у питању само сума од 200 милијарди евра, већ и начин на који се тоједноставно најављује без европске солидарности“, рекао је Хамилтон.