Европски трговци на мало и владе заглављени су у најжешћој борби око трошкова хране у протеклих 50 година, а креатори политике прибегавају контроли цена како би се изборили са једном од најгорих криза трошкова живота.
Упркос томе што ниже цене енергената ублажавају свеукупне притиске на цене, цене хране су наставиле да расту натеравши политичаре да, у покушају да ублаже гнев јавности, прибегну неконвенционалним тржишним интервенцијама.
Цене хране у ЕУ порасле су 16,6 посто у години до априла, показују подаци "Еуростата", далеко више од номиналне стопе инфлације од 8,1 посто. Неки од највећих скокова су били у цени основних производа где су јаја поскупела 22,7 одсто, пуномасно млеко за 25 одсто, а шећер за 54,9 одсто.
"Нисмо имали контролу цена у општем обрасцу у западном свету од 1970-их", рекао је за "Фајненшел тајмс" Ларс Јонунг, шведски економиста и стручњак за контроверзна ограничења.
Државе централне и источне Европе најтеже погођене растом цена, као што су Мађарска и Хрватска, одлучиле су да ограниче трошкове основних животних намирница како би заштитиле најугроженије, који имају тенденцију да троше највећи део својих прихода на храну.
Нора, 32-годишња мајка троје деце из Будимпеште, рекла је да је "лепо" што је контрола цена учинила производе попут пуномасног млека јефтинијим. Али приметила је да су супермаркети почели да ограничавају куповину, што значи да мора да посети више продавница или да иде у куповину сваки дан да би искористила ове погодности.
Грчка је преузела алтернативни приступ за ограничавање цена, ограничавањем профитних маржи трговаца на храну и друге основне ствари.
У богатијим привредама, Француска је договорила са супермаркетима да понуде избор артикала по најнижој могућој цени. Шпанија је једна од неколико земаља које су смањиле порез на додату вредност на храну. Друге, попут Италије, су под притиском да ограниче цену омиљених намирница као што је тестенина.
Притисак на трговце на мало погоршан је наглим падом цене пољопривредних производа током прошле године. УН-ов индекс цена хране био је 19,7 одсто нижи у априлу, у поређењу са истим месецом прошле године.
"Иако нека повећања цена могу бити оправдана, постоји све већа сумња да су друга само опортунистички изговори предузећа за надувавање цена", рекла је Моник Гојенс, генерални директор Бироа европских синдиката потрошача, који представља 46 потрошачких организација широм света. Биро је позвао владе да "усвоје снажне мере за заштиту потрошача од растућих цена" хране.
Слични позиви стигли су и из Белгије, Аустрије.
Међутим, трговци кажу да они нису криви и да морају да на себе преузму последице ограничавања цена робе.
Један мали супермаркет у Мађарској груписао је све производе којима је цена ограничена уз позив купцима да не купују "производе диктатуре", рекавши да је велепродајна цена одређених артикала виша од ограничене малопродајне цене.
"Ограничења нас терају да послујемо са губитком", наводе из супермаркета. Велика предузећа која послују у Мађарској тврде исто.
"Ако набављате шећер, плаћате 500 форинти (1,35 евра) по килограму и морате да га продате за 300 форинти (0,85 евра)", рекао је један представник међународног продавца. "Остварујете негативну маржу за сваку продату јединицу, што је потпуно апсурдно у сектору као што је малопродаја коју карактеришу велики обим и ниске марже."
Иако су ове мере биле успешне у одржавању нивоа трошкова основних потрепштина, економисти сматрају да су лоше решење за високе цене хране.
У извештају Светске банке позивају се европске владе да обезбеде више "циљаних политичких интервенција и мрежа социјалне заштите" да подрже оне који пате од кризе трошкова живота. Међутим, Банка је нагласила да су контроле цена и субвенције "неоптималне јер шаљу погрешан сигнал потрошачима и произвођачима".
Гувернер централне банке Мађарске Ђерђ Матолчи отишао је даље на парламентарном саслушању у децембру. "Не можете добити ову битку са старим алатима", рекао је. "Ограничења цена и све сличне идеје већ су се показале неефикасним током социјализма."
"Можете да ограничите једну врсту млека, али потрошачка корпа садржи десетине врста," рекао је Петер Вировацз, аналитичар ИНГ банке.
Борбе са којима се суочавају купци погођени растућим трошковима хране значе да се економисти плаше да ће политичари наставити да прибегавају ограничењима цена, без обзира на њихову ефикасност.
"Као инструмент за смањење инфлације, контрола цена не функционише", рекао је Јонунг. "Али они изазивају зависност и тешко је решити се те навике."