Свет

Велика Британија: Зашто је Бакингемска палата одбила да врати посмртне остатке етиопског принца?

Принц Алемајеху је одведен у Велику Британију када је имао само седам година
Велика Британија: Зашто је Бакингемска палата одбила да врати посмртне остатке етиопског принца?Getty © Brandon Bell / Staff

Бакингемска палата одбила је захтев да врати посмртне остатке етиопског принца који је сахрањен у замку Виндзор у 19. веку.

Принц Алемајеху је одведен у Велику Британију када је имао само седам година, а стигао је тамо као сироче након што му је мајка умрла на путовању.

Краљица Викторија се тада заинтересовала за њега и омогућила му да се образује и на крају је организовала његову сахрану, када је умро са само 18 година, преноси Би-Би-Си.

Али његова породица жели да се његови посмртни остаци врате у Етиопију.

"Као породица и Етиопљани, желимо да се његови посмртни остаци врате, јер то није земља у којој је рођен", рекао је један од његових потомака Фасил Минас за Би-Би-Си.

"Није у реду да он буде сахрањен у Великој Британији", додао је.

Међутим, у саопштењу које је послато Би-Би-Сију, портпарол Бакингемске палате рекао је да је премештање његових посмртних остатака могло да утиче на посмртне остатке других сахрањених у катакомбама у Виндзору.

"Мало је вероватно да би било могуће ексхумирати посмртне остатке без нарушавања места где је сахрањен значајан број других", саопштила је палата.

У саопштењу се додаје да су власти у капели имају потребу одавања почасти сећању на принца Алемајехуа, али и да имају "одговорност да сачувају достојанство преминулих".

Такође се наводи да је у прошлости краљевска породица "удовољавала захтевима етопских делегација да посете“ капелу.

Како је принц Алемајеху тако млад завршио у Уједињеном Краљевству био је резултат империјалне акције и неуспеха дипломатије.

Године 1862, у настојању да ојача своју империју, принчев отац, цар Теводрос други, тражио је савез са Уједињеним Краљевством, али његова писма која су говорила о његовом случају нису добила одговор од краљице Викторије.

Бесан због ћутања и узевши ствари у своје руке, цар је држао неке Европљане, међу којима је био и британски конзул, за таоце. Ово је изазвало огромну војну експедицију, која је укључивала око 13.000 британских и индијских војника, да их спасе.

У априлу 1868. опколили су Теводросову планинску тврђаву у Макдали у северној Етиопији и за неколико сати су савладали његове људе.

Цар је одлучио да би радије одузео себи живот него да буде заробљеник Британаца, што га је претворило у хероја међу својим народом.

После битке, Британци су опљачкали хиљаде културних и верских артефаката. Међу њима су биле златне круне, рукописи, огрлице и хаљине.

Историчари кажу да су десетине слонова и стотине мазги били потребни да би се одвезло благо које је данас "раштркано" по европским музејима и библиотекама, као и у приватним колекцијама.

Британци су такође одвели принца Алемајехуа и његову мајку, царицу Тируворк Вубе.

Британци су можда желели да их заштите или да спрече да их можда убију Теводросови непријатељи, који су били близу Макдале, према Ендру Хевенсу, чија књига Принц и пљачка описује Алемајехуов живот.

Након његовог доласка у Британију јуна 1868. године, принчева невоља и његов статус сирочета изазвали су симпатије краљице Викторије. Њих двоје су се упознали у краљичиној кући за одмор на острву Вајт, недалеко од јужне обале Енглеске.

Пристала је да га финансијски подржи и ставила га под старатељство капетану Тристраму Чарлсу Сојеру Спидију, човеку који је био у пратњи принца из Етиопије.

Прво су живели заједно на острву Вајт, а затим га је капетан Спиди водио у друге делове света, укључујући Индију.

Али одлучено је да принц има формално образовање.

Послали су га у британску јавну школу рагбија, али тамо није био срећан. Касније се преселио на Краљевски војни колеџ у Сандхурсту где је био малтретиран.

Принц је "желео" да се врати кући, каже се у преписци коју је цитирао Хеавенс, али та идеја је брзо одбачена.

"Осећам га као да га познајем. Био је измештен из Етиопије, из Африке и остао је тамо, као да није имао дом“, рекао је етиопски краљевски потомак Абебек Каса за Би-Би-Си.

На крају, Алемаиеху је завршио подучавање у приватној кући у Лидсу. Али се разболео, вероватно од упале плућа, и у једном тренутку је одбио лечење мислећи да је отрован.

После деценије у изгнанству, принц је умро 1879. када је имао само 18 година.

Његова болест је постала предмет чланака у националној штампи, а краљица Викторија је у свом дневнику писала о тузи коју је осећала након његове смрти.

"Веома сам ожалошћена и шокирана када сам добила телеграм да је добри Алемајеху преминуо јутрос. То је сувише тужно! Сасвим сам, у страној земљи, без икога свог", рекла је она.

"Он није имао срећан живот, био је пун потешкоћа, а он је био тако осетљив и мислио је да људи зуре у њега због боје његове коже...Свима је веома жао", додала је.

Онда је она организовала сахрану у замку Виндзор.

Захтеви да се тело врати нису нешто што је ново.

Године 2007. тадашња председница земље Гирма Волде-Гиоргис послала је званичан захтев краљици Елизабети Другој да се тело врати назад, али су се ти напори показали безуспешним.

"Реституција се користи као начин да се дође до помирења, да се препозна шта није у реду било у прошлости“, каже професорка Алула Панкхурст, специјалиста за британско-етиопске односе.

Он верује да би враћање тела био "начин за Британију да преиспита своју прошлост и да је то одраз и суочавање са империјалном прошлошћу“.

image