Председник Реџеп Тајип Ердоган ће на овим изборима бити фаворит Владимира Путина. То је тешка истина коју ће морати да прогутају његови НАТО савезници који су се, иако потајно, надали промени. Ердоганова све ауторитарнија владавина, економска ексцентричност и својеглавост унутар НАТО-а изазвали су све дубљу узбуну међу савезницима, пише "Скај њуз".
Како наводе, Ердоганов пораз би био добродошао као наговештај промена и пад једног популистичког моћника, ког би други можда могли да следе, али разочарано наводе да су сада те наде спласнуле. С обзиром да његова позиција очигледно јача уочи другог круга ових избора, на Западу ће готово сигурно доћи до разочарања.
Ердоганов ривал Кемал Киличдароглу није нарочито познат ван Турске, али је западним креаторима политике понудио утеху за фрустрације које је Ердоган створио. Он је рачуновођа и бирократа са репутацијом политичара и секуларисте који жели да обнови турске односе са Западом и да придобије поверење НАТО савезника.
"Скај њуз" наводи да "човек који је почео да се залаже за чланство своје земље у ЕУ води Турску у другом и непредвидивом правцу" и указује на "његово лоше управљање привредом".
Додаје да времешни Ердоган супротно свакој економској логици, не верује да повећање каматних стопа смањује инфлацију и да то комбинује са хроничном корупцијом и лошим управљањем, због чега је и турска економија на путу пропасти са инфлацијом која бесни изнад 80 одсто. Економски неуспех може бити увод у политичку нестабилност.
"Господин Ердоган је избор Кремља, ђаво којег је Путин упознао и сматрао корисним чак и ако су њихови односи у потпуности трансакцијски. Он је говорио о свом посебном односу са Путином и међусобној потреби две земље. Он одбија да се придружи санкцијама Запада Русији. Купио је руске противваздушне одбрамбене системе, што је изазвало свађе широм НАТО савеза", пише "Скај њуз".
Наводе и да је амбивалентност Турске у овом сукобу користила Западу, али указују да је Анкара одиграла важну улогу у посредовању у договору који је омогућио испоруку украјинског жита, као и да то може играти улогу у преговорима о окончању рата када се они коначно догоде.
Подсећају и да Турска испоручује беспилотне летелице Кијеву, али да такође наставља да блокира приступање Шведске НАТО-у и истичу да "није играла ни близу улоге подршке којој се алијанса могла надати".
За западне владе Турска је цинично искористила сукоб за економску добит, купујући руску енергију по обарајућим стопама и профитирајући од санкција. У западним престоницама, како пишу, још више нелагоде изазива демократско назадовање, ситуација у вези са људским правима у Турској која постаје забрињавајућа и растући ауторитаризам. Указују да је Киличдароглу обећао промену и ресетовање односа, што би за савезнике било освежење. За Ердогана наводе да је заправо све супротно - својевољни и непредвидиви савезник са економијом која је у све тежој ситуацији. Његове западне колеге би са задовољством волеле да прогласе крај "Ердоганове ере". Уместо тога, можда ће морати да трпе више година његове владавине.