Немачки канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон састали су се у среду у Паризу како би покушали да спусте тензије, од енергетских и економских питања до будућности европске одбране.
Званичник у Макроновој канцеларији рекао је да је разговор, који је вођен на енглеском и трајао три сата, био фокусиран на енергетику, одбрану и иновације, при чему је Шолц видљиво отворен за више сарадње.
Две највеће европске економије су традиционално биле покретачка снага кључних одлука у Европској унији, укључујући огроман план за прикупљање милијарди евра заједничког дуга како би се пребродила пандемија ковида, пише "Блумберг".
Али изгледа да се француско-немачки мотор заглавио, потенцијално одлажући доношење одлука баш у тренутку када се Европска унија бори са акутним изазовима руске војне операције у Украјини и растућих цена енергије.
У Паризу, Шолц је покушао да развије заједничку француску и европску стратегију за сузбијање утицаја америчког Закона о смањењу инфлације, рекли су званичници.
Немачки министар економије Роберт Хабек рекао је да тај акт ризикује да изазове трансатлантске трговинске тензије с обзиром на велике субвенције за привлачење компанија које улажу у амерички сектор обновљивих извора енергије.
Шолц такође настоји да разговара са Француском о европском решењу енергетске кризе. Пошто је половина француских нуклеарних електрана затворена, Немачка је принуђена да извози струју преко границе из обновљивих извора у време када се земља бори да обезбеди нове залихе.
Новац је део проблема. Када је Берлин прошлог месеца представио план да потроши 200 милијарди евра како би помогао домаћинствима и предузећима да плате своје рачуне за гас, европски партнери, укључујући Француску, жалили су се да би та шема могла додатно да подели регион.
Париз и Берлин отказали су заједнички састанак министара влада који је био заказан за среду, да би га заменили посетом Шолца и ручком у Јелисејској палати.
Одлука је уследила након што је Берлин пристао да изгради одбрамбени ракетни штит назван "Европска иницијатива за небески штит" са другим чланицама војног савеза НАТО, који би могао да укључује опрему немачке, америчке и израелске производње.
Пројекат је ударац за Француску, која са Италијом развија одбрамбени систем земља-ваздух познат као "Мамба". Неименовани француски званичник одбио је да коментарише ракетни одбрамбени штит.
На маргинама прошлонедељног састанка лидера ЕУ, Макрон је рекао да је заједнички министарски скуп отказан јер немачки министри нису били доступни, иако је инсистирао на значајном обиму посла који чека два партнера.
Следећи састанак, који је углавном симболичан, планиран је у јануару за 60. годишњицу Јелисејског споразума, уговора о пријатељству потписаног између лидера Шарла де Гола и Конрада Аденауера за окончање година француско-немачког непријатељства, а који је захтевао редовне састанке.
Противракетни штит није једини трн у односима, посебно у сектору одбране. Као и његови претходници, Макрон тврди да би Европа требало да се ослони на сопствене одбрамбене системе како би била независна од САД.
У Паризу су званичници приватно упозорили да би бивши председник Доналд Трамп, или личност са сличним сумњама у потребу за снажним трансатлантским односима, могао да се врати на власт. Истичу потребу за јачом аутономијом ЕУ у одбрани.
Али Француску, која има највећу и најјачу одбрамбену индустрију у Европи са гигантима као што су "Десол" или "Талес" често оптужују да форсира сопствене економске интересе када промовише "стратешки суверенитет".
Званичници у Паризу су се приватно жалили да Немачка ради са америчком компнијом "Спејс Икс" на лансирању сателита уместо да се ослања на европски лансер Ариане, и да је купила борбене авионе Ф-25 од америчког "Локид Мартина".
Напредак је такође спор на будућем борбеном ваздушном систему, познатом као ФЦАС. Француско-немачко-шпански пројекат укључује млазни ловац који треба да замени француске авионе "Рафале" и немачке "Тајфуне 2040".
Док Берлин припрема нови закон о извозу оружја, група од двадесетак анонимних француских стручњака за одбрану под називом "Вобан" објавила је у понедељак колумну у новинама "Трибун" у којој се жали на немачко "лицемерје" и "себичност". Немачка није успела да се координише са партнерима, укључујући Француску, када је забранила одређени извоз док је оружје слала "ауторитарним режимима", написали су они.