Империја ЕУ се распада: Ердоганов реизбор разбија мит да Брисел има било какав геополитички утицај

Све претензије које Европска унија може имати да буде велика сила у светским пословима потпуно су разорене поновним избором Реџепа Тајипа Ердогана за председника Турске, пише британски "Телеграф". Не тако давно, уосталом, Брисел је покушавао да наговори Турску да постане чланица ЕУ. Земља се и даље формално сматра кандидатом за приступање, иако Анкара једва да је постигла напредак у спровођењу неопходних институционалних реформи од 2004. године.

Према Ердогану, Турска и даље прижељкује чланство у ЕУ, а турски лидер је прошле године на састанку амбасадора ЕУ у главном граду Турске обавестио да чланство у ЕУ "остаје стратешки приоритет". Британски лист пише да док је Ердоган на власти, Турска има отприлике исто толико шанси да се придружи блоку као Русија под Владимиром Путином.

Додају да није само Ердоганов све аутократскији приступ током његових 20 година на власти, са драстичним ограничењима наметнутим парламенту, правосуђу и штампи оно што смета Западу, већ указују и на његову подршку исламу "који у потпуности одбацује либералне слободе које заступа Запад". Подсећају да је у питању политичар који је своју кампању за реизбор започео призивањем османског освајања Византијског царства 1453. године.

У таквим околностима, Ердоганова тесна изборна победа, у којој је обезбедио нешто више од 52 одсто гласова против свог противкандидата Кемала Киличдароглуа, значи да ће амбиције Турске према ЕУ бити неоствариве у блиској будућности, остављајући Бриселу да жали за сваким пропуштеним даном.

Лондонски лист наводи да Ердоганов реизбор на још један петогодишњи мандат, у којем ће вероватно проширити своје аутократске тенденције на рачун демократских институција земље, свакако представља значајан изазов за ЕУ, који озбиљно доводи у питање њене амбиције да себе позиционира као суперсилу која је по висини једнака САД и Кини.

Кредибилитет ЕУ је већ био под интензивним испитивањем због њеног неубедљивог одговора на кризу у Украјини. Појавиле су се дубоке поделе између неких великих сила, као што су Немачка, Француска и Италија – које настоје да заузму мање конфронтирајући став према Москви – и источноевропских сила у настајању попут Пољске – које тврде да дугорочна безбедност континента захтева од Русије да претрпи свеобухватан и недвосмислен пораз на украјинском ратишту.

ЕУ више не може себи приуштити да задржи свој двосмислен приступ према Анкари. У једном тренутку нуди огромни мито како би зауставила талас илегалних миграната који преплављују Европу, а у следећем осуђује Турску због њених блиских веза са Русијом.

"Телеграф" пише да је за Ердогана угодан однос који има са Кремљом био спас у погледу турске економије и указује да би економска криза која погађа Турску, са инфлацијом која тренутно прелази 40 одсто, била знатно гора да није било руских туриста који хрле у земљу како би избегли санкције ЕУ.

С обзиром на прекодни ток односа ЕУ са Ердоганом, мало Европљана ће имати пуно поверења да блок може да убеди Анкару да одустане од подршке Русији да успостави ближе везе са Бриселом.