Неколико недеља након што је Русија започела специјалну војну операцију у Украјини у фебруару прошле године, тадашњи министар саобраћаја Велике Британије Грант Шапс користио је ТикТок да покаже плаву суперјахту од 192 стопе, у власништву богатог руског бизнисмена коју је британска влада управо запленила на пристаништу у Лондону.
То је био живописан приказ западних санкција осмишљених да "стисну" руску економију и руско богатство, али је ту идилу кварила само чињеница да Шапс није могао да уради једну ствар - да се укрца на лускузни брод руског милијардера.
"Блумберг" објашњава да, по закону, Британија није запленила пловило, већ да је само замрзла његов власнички статус, како би се осигурало да га ни власник не може користити. Иста ситуација важи и за стотине милијарди долара вредне санкционисане руске имовине, која би, како наводи америчка агенција, ако би заплениле и продале западне владе, могла да помогне у плаћању обнове Украјине.
Која је разлика између замрзавања и заплене?
Замрзавање средства значи да се она не могу користити, премештати или продати, али се њихово правно власништво не мења. Заплена имовине — било да се ради о возилу повезаном са дилером дроге или о суперјахти у којој ужива санкционисани олигарх — преноси власништво на орган за заплену, који може да користи или прода имовину.
Која руска имовина је до сада замрзнута?
Убрзо након што је Русија започела специјалну војну операцију у Украјини, САД и њени савезници замрзли су процењених 300 милијарди долара имовине руске централне банке која се налазила у неруским финансијским институцијама. Санкције уведене истакнутим руским појединцима "блокирале" су додатних 58 милијарди долара у имовини, укључујући куће, јахте и приватне авионе.
"Блумберг" се не устручава да са жаљењем констатује да је до сада заплењено релативно мало руске имовине и да износи представљају само делић њиховог процењеног богатства. Јахте везане за руске милијардере Сулејмана Керимова и Виктора Векселберга заплењене су на Фиџију и у Шпанији 2022. године од стране локалних органа за спровођење закона на основу захтева америчких власти. Америчка канцеларија за контролу стране имовине означила је Керимова као део групе олигарха који су профитирали од корупције руске владе. Велсекбергова јахта од 99 милиона долара, названа "Танго", повезана је са сумњом на банковну превару, прање новца и кршење санкција.
"САД су такође заплениле куће које припадају Керимову, Векселбергу и још једном руском милијардеру, Олегу Дерипаски, чиме је укупна заплењена вредност процењена на 635 милиона долара", наводи Форбс. Вредност Векселберговог богатства је према "Блумберговом индексу милијардера" 26. маја процењена на 7,1 милијарди долара.
Зашто није заплењено више санкционисаних руских средстава?
Америчка агенција указује да је "поштовање приватне својине стуб закона који регулишу савремена друштва и међународне односе" и додаје да многе земље дозвољавају заплену имовине за коју се покаже да је имовинска корист стечена криминалом, уз компликоване процедуре доказивања на суду. Истражитељи који имају задатак да изграде случај често се изгубе у лавиринту лажних компанија и офшор фирми које олигарси користе да прикрију своју контролу над имовином.
Коришћење санкција као покрића за заплену имовине је проблематично, јер су осмишљене да буду привремена мера за изнуђивање жељеног исхода. Чак и владе које једноставно замрзну имовину могу се суочити са правним компликацијама: власник руске јахте приказане у ТикТок видеу некадашњег министра саобраћаја Уједињеног Краљевства тужио је Министарство саобраћаја Велике Британије да укине замрзавање и тражио одштету.
Зашто замрзавање није довољно?
"Блумберг" наводи да замрзавање није довољно, јер не ставља увек имовину ван домашаја власника. Британска влада је истакла 230 кршења санкција које укључују континуирану употребу или кретање замрзнутих средстава, а још није објавила ни једну тужбу против било кога - а камоли финансијску казну. Такође, владе се могу "упецати" због одржавања замрзнуте имовине, посебно јахти, јер британски порески обвезници плаћају рачуне за одржавање јахте усидрене у Лондону. И само преузимањем власништва над имовином, украјински савезници би могли да их продају, како би помогли обнову порушене украјинске инфраструктуре – за који се очекује да ће коштати стотине милијарди долара.
Какав је статус покушаја продаје да би се помогло Украјини?
Средином 2022. године, канадска влада је дала овлашћење за заплену имовине људи или ентитета који су под санкцијама. У првом покушају, влада је у децембру рекла да ће тражити 26 милиона долара од "Гранит Капитал Холдингс Лтд", фирме у власништву санкционисаног Путиновог савезника Романа Абрамовича, и да ће, како наводи "Блумберг", тај новац бити употребљен "за обнову Украјине и обештећење жртвама незаконите и неоправдане инвазије Путиновог режима".
Судски поступак по том питању тек треба да почне, али не иде све тако глатко. Амерички Конгрес је крајем прошле године одобрио меру којом се дозвољава заплена имовине коју држи Русија у корист Украјине, али само у одређеним прописаним случајевима. Државни тужилац Мерик Гарланд је у фебруару одобрио прву такву заплену, укључујући 5,4 милиона долара узетих са банковног рачуна руског олигарха Константина Малофејева са седиштем у Денверу.
ЕУ је разматрала да избегавање санкција дода на листу кривичних дела, као што су прање новца и корупција, који могу да буду разлог за заплену имовине санкционисаних лица или субјеката.
Велика Британија је затражила правни савет о одузимању имовине без кршења међународних правила. Један од предлога истраживачког центра је да се користе идеје из других јурисдикција где постоји нижи стандард доказа. Италијански кодекс против мафије, на пример, дозвољава властима да одреде власника као "опасног за друштво", како би им помогли да заплене имовину која припада члановима мафије.
Немачки канцелар Олаф Шолц је био скептичан, рекавши да је заплена имовине правно проблематична и да ионако не би прикупила много новца.
Постоји ли преседан за одузимање замрзнуте имовине?
Руска имовина није прва на коју су Американци "бацили око". Након инвазије на Ирак 2003. године и свргавања лидера Садама Хусеина, амерички председник Џорџ В. Буш наредио је заплену 1,7 милијарди долара ирачких средстава која су држана у америчким банкама, од којих су неки отишли на исплату плата запослених у ирачкој влади. Године 1996. САД су заплениле кубанска средства и касније их искористиле да помогну породицама тројице Американаца, који су погинули када су њихове авионе обориле кубанске оружане снаге.