Турска је под све већим притиском Запада да Шведској да зелено светло за улазак у НАТО, а Стокхолм, како оцењује "Фајненшел тајмс", чини последњи корак не би ли коначно одобровољио Анкару да прекине да се противи чланству нордијске земље у Алијанси.
Шведски премијер Улф Кристерсон за овај лист наводи да закон о борби против тероризма који сутра ступа на снагу у његовој држави, представља управо тај "последњи део" споразума којим се обезбеђује подршка Турске за улазак у војни савез.
"Време је да се озбиљно размотри захтев Шведске за чланство у НАТО-у. Само је руски председник Владимир Путин добитник ако Шведска остане ван НАТО-а", рекао је Кристерсон.
Захтев за придружење НАТО-у који је Шведска поднела након почета специјалне војне операције у Украјини, историјски је преокрет за ту земљу после више од два века неутралности.
Амбиције Швеђана, међутим, квари Реџеп Тајип Ердоган, који, иако је зелено светло дао Финцима, Стокхолм и даље држи на леду - док год се у тој држави не обрачунају са онима које он сматра терористима.
"Овај застој је довео до раскола између Турске и њених савезника у НАТО-у, управо у тренутку када Алијанса покушава да створи јединство због руског рата. Исто тако, доведена је у питање и политика отворених врата Савеза за нове чланице. Док су САД и други савезници у НАТО-у били толерантни према Ердогановој жељи да ојача своју политику уочи председничких избора у Турској, сада појачавају напоре да га убеде да попусти", наводи "Фајненшел тајмс".
Генерални секретар НАТО- а Јенс Столтенберг рекао је у уторак да је "апсолутно могуће" да Шведска буде у НАТО-у до самита Алијансе 11. јула у Вилњусу.
Он је твитовао да је са Едроганом имао "добар разговор" и да су причали о "финализацији приступања Шведске НАТО-у".
Амерички државни секретар Антони Блинкен који је Шведску посетио уочи одласка на састанак НАТО-а поручио је такође да је "време да се крене напред", као и да би волео да та држава постане чланица пре самита у Виљнусу.
Да Ердогану преседне примање честитки због победе на изборима, потрудио се и Бајден. И он је разговор искористио да од Ердогана затражи "услугу".
"Он и даље жели да ради на нечему око Ф16. Рекао сам му да желимо договор са Шведском, па хајде да то урадимо", истакао је амерички председник.
Турска се, наиме, нада да ће склопити пакт са САД о куповини борбених авиона Ф16 који вреде милијарде долара, али Конгрес тај договор блокира.
Бајденова администрација у априлу је одобрила пакет надоградње својих ловаца вредан 259 милиона долара и то убрзо након што је Анкара пристала да дозволи Финској да се придружи НАТО-у.
"Конгрес каже да Турска треба да учини први корак и да зелено светло Шведској. Ердоган ће ипак рећи: 'не, желим да Конгрес учини први корак и да зелено светло за Ф-16, а онда ћу ићи напред по питању Шведске'", предвиђа директор турског истраживачког програма на Вашингтонском институту за блискоисточну политику Сонер Цагаптај.
Указујући на сталну забринутост Анкаре због шведског гледања кроз прсте терористима, Ердоганов директор за комуникације Фахретин Алтун написао је на Твитеру да се турска влада "искрено нада да ће нови закон против тероризма бити правилно спровођен".
Он је позвао Шведску да заустави, како је тврдио, протестне планове чланова Радничке партије Курдистана или ПКК, коју САД, ЕУ и Турска класификују као терористичку организацију.
Ердоган је узнемирен због недавних догађаја у Стокхолму, попут, на пример, паљења Курана испред турске амбасаде, развијања заставе ПКК у центру главног града и пројекције симбола и порука ПКК на важним зградама.
Нордијски званичници, међутим, фрустрирани су што се САД, бранећи интерес Шведске нису супротстављале Ердогану, али се надају да ће се то десити пре самита у Виљнусу.
И друге земље НАТО-а траже од турског председника да подржи чланство Шведске, тврдећи да је оно постало од виталног значаја за безбедност у нордијским и балтичким регионима од почетка специјалне војне операције у Украјини.
"Очекујемо да ће Турска сада ратификовати захтев Шведске", рекао је ове недеље и норвешки премијер Јонас Гахр Стор.
И Ердоган и Кристерсон позвани су да присуствују самиту Европске политичке заједнице (новог форума на континенту који заступа Емануел Макрон) у четвртак у Молдавији, тако да се очекује да ће и на том скупу бити нових притисака на турског председника.