Француска тражи да се утврди јасан пут приступања Украјине НАТО-у, док Немачка захтева опрезнији приступ расправи о чланству у светлу тренутног руско-украјинског сукоба, сумира се у тексту "Блумберга" у којем се анализирају поруке са састанка чланица Северноатлантске алијансе у Ослу.
Министарка спољних послова Француске Катрин Колона изјавила је у интервјуу на маргинама овог скупа да је жеља њене земље да се "јасно одреди пут са етапама и напретком како би Украјина могла, када за то дође време, да се придружи у добрим безбедносним условима". Додала је и да није сигурна да ли би ту било одређених датума и рокова јер још има много тога о чему се расправља.
Навела је и да чланство Украјине у НАТО-у није нешто што треба да се догоди данас, али да Алијанса треба да уради више него 2008. године, када је постигнут споразум између чланица да би Украјина требало да се придружи овом војном савезу.
С друге стране, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок рекла је новинарима да је "јасно да се не може да говорити о новим чланицама у сред рата".
НАТО разматра како да продуби везе с Кијевом без тога да одмах пригрли Украјину као чланицу будући да би безбедносне гаранције по члану 5 могле да увуку савезнике у рат с Русијом, наводи се у тексту. Званичници разматрају питање чланства на свом дводневном самиту, а уочи састанка у јулу на којем ће бити договорен шири пакет помоћи и дугорочнија подршка Украјини.
До коментара министарке Колоне, долази само дан након залагања француског председника Емануела Макрона за "пут ка чланству" Украјине у НАТО. Изјава је била пријатно изненађење за балтичке државе, док неименовани званичник САД објашњава да, иако подржавају споразум из 2008. године и залажу се за јаче политичке везе са Кијевом, нејасно је да ли ће то значити и одређивање рокова за приступање Алијанси.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг поручује да је уверен да ће постићи консензус како да се крене напред, као и да су имали добру неформалну дискусију о кључним порукама. Он је додао да су се сви савезници сложили да ће Украјина постати чланица НАТО и да се приближава Алијанси.
Очекује се да ће чланице надоградити формални статус односа НАТО и Украјине са новим Саветом НАТО-Украјина, који ће омогућити овој земљи да директно учествује у ширим дискусијама Алијансе о безбедности. Лидери НАТО-а разматраће и дугорочно финансирање које подразумева око 500 милиона евра годишње Кијеву намењених јачању одбране "како би одвратила Москву од наредне инвазије", како се то описује у тексту "Блумберга".
Између осталог, тај фонд ће служити за финансирање модернизације украјинске војске, обнову војне инфраструктуре, обуку војника како да користе и одржавају модерну опрему и наоружање.
"Иако је у фонд ове године уплаћено стотине милиона евра, савезници ће можда имати потешкоћа да обезбеде исти ниво подршке на дуже стазе имајући у виду да обавезе нису одређене за године које долазе", истиче се у тексту.
Кијев је затражио ефикасне безбедносне гаранције пре него што постане пуноправан члан НАТО-а. Некадашњи генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмунсен и шеф кабинета Зеленског Андреј Јермак саставили су предлог у том смислу према којем би се савезници обавезали да помогну Украјини у самоодбрани обезбеђујући јој неопходне војне и не-војне ресурсе.
Изгледа да је предлог наишао на одобравање Макрона који је изјавио да би савезници требало да пруже Кијеву "одређене, поуздане безбедносне гаранције", нешто између онога што САД пружају Израелу и пуноправног чланства у НАТО-у.
Украјина припрема дуго очекивану контраофанзиву, наоружана европским и америчким оружјем вредним милијарде долара. Кијев би могао да покуша да покрене контраудар уочи самита лидера у јулу, у покушају да убеди савезнике да му је потребна даља војна подршка, закључује се у тексту.