Европа очајнички покушава да прекине зависност од Русије, труди се да се у својој привреди не ослања превише ни на Кину, а колико заправо Запад зависи од Турске, покушао је да истражи "Дојче веле".
"Тежње Анкаре за већом улогом на глобалној сцени прати њихова све агресивнија и националистичка реторика према западним партнерима. Данас Турска, кандидат за приступање Европској унији, није оно што Запад жели да она буде, али је и даље важан играч у глобалној политици", пише немачки медиј.
"Дојче веле" наводи и пет разлога због којих западне престонице морају да се ослањају на Анкару.
Пречица до Москве
Од почетка специјалне војне операције у Украјини, Турска се нашла у улози незамењивог медијатора између те земље и Русије.
Јер, у добрим односима је и са једном и са другом, а у овим околностима таквих држава је јако мало, ако их уопште и има.
Преко Турске су се решавали огромни проблеми, а између осталог, уз њено посредовање потписан је и уговор о извозу украјинског жита.
И када се говори о будућим мировним преговорима између две стране, највероватнија локација која је у оптицају опет је Анкара.
НАТО савезник чије је зелено светло неопходно
Турска је чланица НАТО-а од 1952. године.
Реч је о другој по величини армији после Сједињених Држава, која се притом налази на југоисточном крилу алијансе, па је зато, како оцењује "Дојче веле", она "главни безбедносни провајдер трансатланског савеза".
Шведска и Финска тренутно покушавају да баш Турску убеде да им да зелено светло и одобри њихово чланство у НАТО.
Анкара се томе противи јер две земље оптужује да су сигурно уточиште за чланове Радничке партије Курдистана која је на листама терористичких организација и у Турској, и у ЕУ и у САД.
Произвођач јефтине безбедности
Значај турске одбрамбене индустрије је све већи па се зато ова земља и сматра важним играчем са директним утицајем на западне престонице.
Наоружане беспилотне летелице турске производње показале су се веома ефикасним у више сукоба протеклих година, а према неким истраживањима турски дронови су одиграли одлучујућу улогу у сукобу у Нагорно-Карабаху.
Наводно, Турци су помагали и Украјини током сукоба са Русијом, а прошлог месеца Владимир Зеленски је генералног директора компаније за производњу дронова "Бајкар" Халука Бајрактара одликовао орденом у знак захвалности за подршку.
Ниска цена по којој ова компанија продаје војну опрему чини Турску јединственим партнером за земље које не могу да приуште скупа средства или истраживања.
Према недавном извештају Немачког института за међународне и безбедносне послове "продаја оружја Африци вртоглаво расте и Турска је све већи добављач оружја на континенту".
Кључни актер и у миграцијама
Чињеница да се Турска граничи са многим земљама на југу и истоку рањивом чини Европску унију, односно њене миграционе политике.
Ердоган у прошлости није оклевао да више пута запрети Бриселу, Берлину и другим европским престоницама "отварањем врата", односно давањем избеглицама отвореног приступа Европи.
Претње Анкаре биле су успешне.
Исплатиле су се у виду споразума о избеглицама између ЕУ и Турске 2016. године, који је предвиђао исплату шест милијарди евра Турској. Заузврат, ова земља је сместила избеглице на својој територији.
Немачка-турска дијаспора
"Више од 60 одсто Турака у Немачкој гласало је за Ердогана", био је наслов у многим немачким новинама 2018. године, након општих избора у Турској.
Јер огроман проценат турске заједнице у Немачкој идентификује се са турском државом.
Други аспект је и домаћа безбедност Немачке. А какве то везе има са Турском?
Према Савезној канцеларији за заштиту устава, постоји више радикалних идеологија које прете уставу ове земље. На динамику ових група утичу догађаји у Турској, а неки, попут ултранационалистичких "Сивих вукова" су и под директним утицајем турске државе.