Пољска влада нашла се на удару јавности због планова да истражи проруске активности политичара, укључујући бившег премијера Доналда Туска, и тако их спрече да се кандидују на предстојећим изборима.
Комисију, чије је формирање ове недеље потписао пољски председник Анджеј Дуда уочи општих избора на јесен, поставила је десничарска влада коју предводи странка Права и правде (ПиС) као важно средство за заустављање мешања Москве у пољску политику. Комисији је, пише "Фајненшел тајмс" дат мандат да истражује пословне људе и новинаре због наводне сарадње са Русијом.
Скоро половина Пољака сматра да је комисија озбиљна претња демократији, показала је анкета истраживачке консултантске куће УЦЕ.
Критичари су закон назвали "Лекс Туск" јер би његова најозбиљнија мета могао да буде управо бивши председник Европског савета, којег су политичари ПиС-а, посебно оснивач странке Јарослав Качињски, више пута оптуживали да је превише пријатељски настројен према Москви.
"Сама структура комисије, чињеница да она преузима надлежности суда, полиције, тужилаштва и тајних служби, значи да је овде реч о чисто политичкој акцији", рекао је Јан Грабиец, посланик и портпарол Тускове странке десног центра Грађанска платформа.
Грабиец је напоменуо да није подигнута ниједна оптужба против Туска у осам година откако је странка Качињског ступила на дужност, упркос њиховим поновљеним тврдњама да је Туск помагао Русији - укључујући и време када је био на челу Европског савета и када је Русија изградила своју мрежу гасовода Северни ток.
Качињски има пик на Туска од 2010. године када је његов брат близанац Лех, који је у то време био председник, погинуо у авионској несрећи у Русији. Истрага спроведена док је Туск био премијер није пронашла никакве доказе о сумњивој игри или мешању Русије, али је влада ПиС у више наврата покушавала да успостави везу између Туска и наводне руске завере да обори авион.
Закон је такође изазвао забринутост у Бриселу, који и даље одбија да исплати Варшави милијарде евра из фондова ЕУ за опоравак након пандемије и регионалне помоћи због забринутости око независности правосуђа у земљи. Из Брисела је поручено да "неће оклевати да предузму хитне мере", као и да је закон у супротности са нормама ЕУ.
Шансе владе за реизбор смањене су због ситуације у Украјини и западних санкција Москви које су изазвале енергетску кризу у ЕУ, а у Пољској нагурале инфлацију на 25-годишњи максимум. ПиС је такође изгубио своју руралну базу у протестима пољопривредника, бесних због одлуке да се Украјини - у знак подршке - дозволи извоз њених јефтинијих житарица и других пољопривредних производа, на уштрб пољских.
Нова пољска комисија "представљаће значајну претњу за све особе и субјекте који учествују у јавном животу", упозорила је ове недеље Хелсиншка фондација за људска права. Она "отвара врата озбиљној дисторзији целокупног демократског процеса током изборног периода."