Западне земље су забринуте да би Кина и Русија могле да покушају да искористе растуће геополитичке тензије на Арктику како би повећале свој утицај на регион, преноси "Фајненшел тајмс".
Високи западни политичари изразили су бојазан да је "ера арктичке изузетности", када је поларни регион био изолован од тензија, сада завршена.
Седам западних чланица Арктичког савета потпуно је прекинуло сарадњу са Русијом након почетка конфликта у Украјини – од заштите животне средине, до разговора о правима аутохтоног становништва.
Фински министар иностраних послова Пека Хависто рекао је да је забринут да би настали застој могао створити "Арктик без правила, или арктичку област без заједничког циља за климатске промене. За сваког би постало бесплатно да користи транспортне руте за сировине."
Политичар из једне друге арктичке државе је додао: "Забринути смо да би Русија и Кина могле да направе своју врсту Арктичког савета."
Слабљење улоге Арктичког савета
У мају, на крају мандата као председавајућег комитета високих званичника Арктичког савета, руски представник Николај Корчунов рекао је да би Москва, уколико не буде позвана током норвешког председавања, могла да се повуче из ове организације.
"Непозивање представника Русије на догађаје Арктичког савета значи кршење њених права као земље чланице. Уколико се то настави, не би било могуће да наша земља настави да учествује у активностима ове организације", рекао је Корчунов у интервјуу за новинску агенцију ТАСС.
Корчунов је додао да се Русија, у светлу "слабљења улоге Савета", већ обраћа другим земљама и организацијама, и да "са њима води активан дијалог о арктичкој агенди."
Односи Русије и Кине данас се описују као изузетно блиски. Током посете кинеског лидера Си Ђинпинга Москви, у марту ове године, две стране су најавиле стварање заједничког радног тела за развој Северног поморског пута, важне поморске руте и водећег руског пројекта развоја на Арктику.
Арктик је регион на свету који се најбрже загрева. Ово наводи многе земље да другачије гледају на ресурсе Арктика, попут нафте, гаса или ретких земаља.
Чланови Арктичког савета раније су покушавали да избегну геополитичка трвења у региону. Тада је важио слоган: "Високи север, ниске тензије", који је подвлачио да са сва питања могу решавати само заједнички.
Русија је последњих година значајно повећала своје војно присуство на Арктику. Сада то раде и земље попут Данске и Норвешке, које граде нове одбрамбене објекте на северу.
"Поларни пут свиле" на Арктику
Кина, која је једна од неколико не-арктичких земаља са статусом посматрача у Арктичком савету, покренула је планове за "Поларни пут свиле" 2018. године.
Покушаји кинеских државних компанија да изграде аеродроме на Гренланду, аутономном делу Данске, заустављени су 2019, након што су САД позвале Копенхаген да се супротстави овим плановима.
Западне дипломате признају да искључење Русије из Савета отвара "многе дилеме".
Један високо рангирани западни политичар је приметио: "С једне стране, програм који желимо да промовишемо на Арктику нема много смисла без Русије, која чини 40 одсто Арктика. С друге стране, тренутно не можемо да сарађујемо са Русијом. Са тиме се управо суочавамо."