Док је руски председник Владимир Путин умањио вероватноћу нуклеарног напада у Украјини, Вашингтон је представио нову стратегију националне одбране која је одбацила ограничења употребе нуклеарног оружја.
Пентагонова нова стратегија националне одбране одбацује ограничења употребе нуклеарног оружја која су дуго заступали заговорници контроле наоружања и, у не тако далекој прошлости председник Џозеф Бајден, позивајући се на све јаче претње из Русије и Кине.
"До 2030. Сједињене Државе ће се први пут у својој историји суочити са две велике нуклеарне силе као стратешким конкурентима и потенцијалним противницима", наводи Министарство одбране САД.
Као одговор на то, САД ће "одржавати веома високу границу за нуклеарно ангажовање" не искључујући употребу оружја као одмазду за ненуклеарну стратешку претњу домовини, америчким снагама у иностранству или савезницима", наводи се у стратегији коју је објавио "Блумберг".
Бајден је током своје председничке кампање 2020. године обећао да ће донети одлуку да се амерички нуклеарни арсенал користи само за одвраћање или одговор на нуклеарни напад. Тај став се очигледно драматично променио па је Пентагон нову стратегију осмислио у сарадњи са Белом кућом.
Нуклеарни извештај који је део шире стратегије наводи да је Бајденова администрација преиспитала своју нуклеарну политику и закључила је да би политике "не потежи први" и "искључива сврха", "довеле до неприхватљивог нивоа ризика у светлу низа ненуклеарних способности које развијају и постављају конкуренти који би могли да нанесу штету на стратешком нивоу" САД и савезницима.
Документ о нуклеарној стратегији не наводи које би ненуклеарне претње могле да изазову нуклеарни одговор САД, али тренутне претње укључују хиперсонично оружје које поседују Русија и Кина за које САД још немају доказану одбрану.
Најјасније се прецизира шта би се десило са другом нуклеарном силом, Северном Корејом, ако би покренула нуклеарни напад на САД, Јужну Кореју или Јапан. Та акција ће "резултирати крајем тог режима", наводе из Пентагона.
У документу, који је уобличен много пре специјалне војне операције, Пентагон каже да Русија наставља да "маше нуклеарним оружјем у знак подршке својој ревизионистичкој безбедносној политици", и да се очекује да ће њен савремени арсенал даље расти.
Руски председник је, међутим, у свом говору на форуму "Валдај" скоро одбацио могућност нуклеарног рата. "Није нам потребан нуклеарни напад на Украјину, нема сврхе ни војне и политичке", рекао је Путин страним аналитичарима.
У међувремену, Кина остаје "најважнији стратешки конкурент САД у наредним деценијама“, док је Русија "акутна претња", рекао је министар одбране Лојд Остин у писму у којем је представљена нова одбрамбена стратегија.
Кина жели најмање 1.000 нуклеарних бојевих глава које се могу испоручити до краја деценије, наводи се у документу о нуклеарној стратегији и додаје да би Пекинг те бојеве главе могао да користи у "принудне сврхе, укључујући војне провокације против америчких савезника и партнера у региону".
Шири стратешки извештај такође је понудио "нежне критике" главних америчких програма наоружања, који често годинама касне и буду много скупљи од планираног.
"Наш тренутни систем је сувише спор и превише фокусиран на набавку система који нису дизајнирани да одговоре на најкритичније изазове са којима се сада суочавамо“, саопштио је Пентагон.
Позивао је на више "отворених система који могу брзо да уклопе најсавременију технологију“ уз истовремено смањење проблема "застарелости“ и високих трошкова.
Стратешки документи Пентагона су послати Конгресу у поверљивом облику у марту, тако да су размотрени током конгресног одобравања фискалног буџета за одбрану за 2023. годину.