Да ли је Аустрија постала "Путинова алпска тврђава" или се само води својим интересима упркос западном ратнохушкачком наративу, питање је које је поставио "Политико".
Наводећи примере у оквиру пробраних делова историје друге половине ХХ века, ово проатлантско гласило је дошло до епохалног закључка да се неутралност показала корисном за Беч, који, служећи као самопроглашени "мост ка Русији", није улазио у чарке са совјетским властима, уживао у благодатима јефтиног руског гаса, док је уједно постао домаћин штабова различитих међународних организација попут ОПЕК, ОЕБС и УН.
"Политико" примећује да се Беч, иако декларативно подржава западне санкције Русији, није одрекао пословања у Русији, нити руског гаса, напоменувши да је Европска комисија прошле недеље прозвала Аустрију да не улаже довољно напора у тај подухват и да скоро 70 одсто овог енергента, који се у протеклим месецима трошио у тој земљи, долази из Русије.
Овај медиј подсећа и на истраживање кијевских економиста, у коме се сазнаје да две трећине од укупно 65 аустријских компанија у Русији намерава тамо и да остане, али и на то да је Русија други највећи инвеститор у тој земљи после Немачке, те да су директне стране инвестиције из Русије прошле године износиле 25 милијарди евра, док су америчке 13 милијарди евра.
На жалост "Политика", енергетски конгломерат "ОМВ", "Рајфајзен" банка и "Ред бул" и даље послују са Русијом.
Међутим, оно што је главна замерка овог листа — има и других земаља чије компаније нису у потпуности раскрстиле с руским гасом, нити прекинуле пословање у Русији, и то "Политико" отворено признаје — јесте војна неутралност Беча, који и даље није чланица НАТО савеза.
Тако "Политико" страхује да ће од Аустрије и Мађарске настати нови проруски блок у центру Европе — као што аутор текста признаје, иако се не повећује Мађарској јер је "Виктор Орбан безнадежан случај који би могао подрити евроатласнко војно јединство".
Није ни довољно то што је бивши канцелар и актуелни министар спољних послова Александар Шаленберг, који је пригрлио наратив Запада о историјом непоткрепљеним територијалним амбицијама Москве (од кога подозревају и неки искусни западни стручњаци), "Политико" каже да Беч није више мост ка Русији, јер, како наводи, земља која се води "неоимперијалистичким маштањем" не може бити друга обала. А ту је и нови страх од "проруске" Слободарске партије Аустрије, која се, са подршком међу 28 одсто Аустријанаца, показала на националним анкетама као најпопуларнија политичка партија у земљи.
Подсетимо, "Политико" се од августа 2021. године налази под власништвом немачког медијског гиганта "Аксел Шпрингер", иначе познатог по агресивним про-НАТО и проамеричким ставовима, а бивши власник запослене назвао "већим Американцима од самих Американаца."
"Њујорк тајмс" је писао да је "пракса" ове компаније да запослени морају да потпишу изјаву да су привржени дефинисаној листи принципа, од којих један гласи "Заговарамо трансатлантско савезништво између Сједињених Америчких Држава и Европе".