Још ништа од 11. пакета санкција: ЕУ никако да се договори како да наштети Русији

Земље Европске уније и даље се боре да се договоре о новом пакету антируских санкција, али и око тога колико би строго оне морале да се спроводе, оцењује "Блумберг".

Главни циљ 11. пакета санкција ЕУ јесте да се "рупе" у ранијим блокадама попуне, али и да се блок ухвати у коштац са заобилажењем ових забрана. Очекивано је да договор падне у данима око самита Г7 у Јапану, али изасланици ЕУ нису се о санкцијама усагласили ни током последњег разговора одржаног ове недеље.

Европи је најпрече да онемогући Москву да забрањене технологије (које наводно завршавају на бојном пољу) набавља преко трећих земаља, попут Уједињених Арапских Емирата, Јерменије, Казахстана и других држава централне Азије. Зато је Европска комисија, извршна рука ЕУ предложила да нови пакет санкција буде механизам који ће циљати баш на оне земље које не чине "довољно" да спрече Русију да заобиђе њихове блокаде.

"Ако дипломатски притисак не буде ефикасан, тај механизам би државама чланицама омогућио да усвоје ограничења извоза кључне робе. Садржао би две листе: једну са ограниченом робом, а другу са земљама у које се наведене ставке не могу послати", наводи "Блумберг".

Француска и Немачка су ипак за нешто лабавији приступ и залажу се да се подигне граница на којој би ЕУ могла да санкционише неку земљу, али исто тако и да се ограничи обим трговинских сектора који нови механизам покрива.

Друга група земаља не би уопште као мету санкција поставила државе, већ компаније.

Има оних који брину, рекао је један од дипломата за "Блумберг", да би механизам могао да буде толико разводњен да би заправо постао превише тежак за спровођење, и истовремено слабо средство одвраћања.

А неке владе се секирају и да би циљање на треће земље могло да наштети односима ЕУ са тим нацијама и да их још више зближи са Русијом.

Ова дебата разоткрива изазове са којим се ЕУ суочава у спровођењу сопствених санкција на оштар и доследан начин у читавом блоку, а уз то се види и да савезу  фале и заједнички алати – што доводи до неуједначене примене, и свођења ових забрана на политичку вољу самих чланица.

У међувремену, Мађарска и Грчка инсистирају да неке од њихових компанија буду уклоњене са украјинске црне листе "међународних спонзора рата" и управо због тога одуговлаче да дају зелено светло за нови пакет санкција.

О томе се жестоко разговара, без обзира што листа Кијева не значи никакво санкционисање, и заправо нема никакве правне импликације.