Десничарска Алтернатива за Немачку (АФД) вртоглавим политичким успехом задаје главобоље ривалима у земљи, а шокови због све веће популарности ове партије почињу да се преливају и на међународну сцену, тачније, у суседну Пољску.
Како и не би када је лидерка АФД-а Алис Вајдел представљајући на Твитеру најновије изборне анкете у Источној Немачкој, на тај део земље реферирала као на "Централну Немачку", доводећи тако у питање целовитост пољске територије.
"Далеко смо најјача сила у Централној Немачкој: људи желе да виде да АФД преузима политичку одговорност", истакла је Вајдел објављујући резултате истраживања по коме њена странка у том делу државе има подршку чак 32 одсто грађана, односно, гласало би је дупло више људи него Шолцове социјалдемократе који су остали на 16 одсто гласова.
Вајделова, међутим, није направила никакав лапсус користећи израз "Централна Немачка".
Реч је заправо о томе да немачки националисти не признају легитимитет граница наметнутих 1945. нити граница исцртаних после Версајског споразума, па полажу право на територије које сада припадају Чешкој и Пољској и сматрају их немачким простором, што су били током Немачког царства.
Немачко царство, познатије као Немачки рајх, трајало је, наиме, од уједињења земље 1871. године, до краја Првог светског рата, иако се то име користило све до 1943. године.
По овој логици, источна Немачка заузима, дакле, делове који сада припадају Пољској.
Како ће ова провокација утицати на односе Немаца и Пољака остаје да се види, али две државе ни сад нису у претерано добрим односима, будући да из Варшаве непрестано стижу критике због тога како Берлин третира њихову дијаспору, а ту су и нерешена питања репарација, односно ратне оштете коју Пољска потражује због страдања током Другог светског рата.
Све већа популарност АФД, а све мањи успех Шолцове "семафор коалиције", уз овакве коментаре Вајделове, најављују да се ера нетрпељивости која влада између две нације неће тако брзо, ни лако окончати.
Десничарска АФД, међутим, не посустаје, па тако према последњим подацима сајта "Јуроп електс" који објављује истраживања јавног мњења у државама Европе - има подршку 20 одсто грађана читаве Немачке.
Највећа опозициона сила, односно коалиција ЦДУ–ЦСУ (Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија) једина је која има више симпатизера, односно, да се у овом тренутку гласа, подржало би је 28 одсто бирача.
Шолцова СПД има 16 одсто, Зелени су на 13 одсто подршке, а затим иде Левица коју би гласало 6 одсто бирача. Странка слободних демократа (ФДП) Кристијана Линднера имала би само пет одсто гласова, док су Слободни бирачи избор за само 1 одсто грађана.