Изложба "Лепоте уметничког наслеђа Русије" отворена је у петак у Руском центру за науку и културу "Руски дом" у Београду, саопштено је из те установе културе.
Нови пројекат организовала је Висока школа народне уметности, а нова изложба у Галерији Руског дома ће бити отворена до следеће суботе, односно 17. јуна.
Представљени уникатни женски одевни предмети, украшени орнаменталним уметничким везом и чипком.
У изради модела су употребљене традиционалне руске технике и модерна решења. Хаљине од свиле, сатена, шифона, тафта, плиша, крепа и памука, филиграно декорисане свиленим и златним нитима, перлама и чипком, представљају ремек-дело руске примењене уметности, наведено је у тексту изложбе.
Други део поставке посвећен је руској лакираној минијатури – посебној техници осликавања предмета уз употребу уљаних боја, темпере, лака, алуминијума и злата.
Први лаковани предмети у Русији потичу од почетка 18. века, а на изложби ће бити представљене украсне кутије за накит, иконе и пејзажи са сценама из породичног живота цара Николаја Другог и руског села. Рад на минијатури је често трајао и више од годину дана, тако да је антологијски руски писац – класик Максим Горки те руске мајсторе лакиране минијатуре упоређивао са чувеним сликаром Микеланђелом.
Такође, у оквиру изложбе "Лепоте уметничког наслеђа Русије" у просторијама Руског дома биће одржано неколико курсева на руском језику.
Курс из уметинчке израде чипке, чији је предавач шеф катедре за уметничку израду чипке Високе школе народне уметности (академија), др Ј. Лапшина, први је у низу и биће одржан 12. јуна са почетком у 14 часова.
Курс из сликарства федоскинских лакираних минијатура под називом "Украшавање лакираних минијатура" на програму је 12. јуна, а почеће у 16 часова. Предавач ће бити др М. Салтанов, директор Федоскинског института сликарства лакираних минијатура, огранак ВШНИ.
Трећи и последњи мајсторски курс ће се одржати 13. јуна са почетком у 14 часова, - Мастер клас из веза "Израда цветних елемената традиционалног уметничког веза "Владимирски бод“, предавача др Ј. Сајфулина, шефа катедре за уметнички вез.