Француски Сенат одобрио је предлог закона који би властима омогућио да шпијунирају појединце уз помоћ микрофона и камера инсталираним на лаптоповима и паметним телефонима, и то без дозволе или знања корисника.
"Фигаро" пише да би се такве методе користиле за надзор појединаца за које се сумња да су умешани у одређене врсте криминала, укључујући "тероризам, деликвенцију и организовани криминал". Међутим, и поред поменутих ограничења, велики део опозиције изразио је озбиљну забринутост, а предлог закона већ је прошао прво гласање у Сенату.
Ги Бенарош из Зелене странке поручио је да нове мере остављају "отворена врата широком надзору" у Француској.
Једна невладина организација која се бави борбом за дигиталне слободе "изразила је ужаснутост" због тога што би закон претворио сваки уређај у дигиталног "доушника".
Да ситуација буде још гора, закон садржи и одредбу којом држава добија овлашћење да користи геолокацијске податке на дигиталном уређају, како би могла да прати кретање појединаца. Сенат је, наводно, применио амандман који предвиђа да се такво овлашћење може применити само на особе за које се сумња да су починиле кривично дело за које би могли да добију десет или више година затвора.
Међутим, ово није први пут да француске власти покушавају да наруше дигиталну приватност грађана, далеко од тога. Влада је за време пандемије вируса корона покушала да наговори компаније "Гугл" и "Епл" да укину поједине мере заштите приватности, како би се појачао надзор државе.
Упркос противљењу 38 група цивилног друштва, Народна скупштина Француске недавно је одобрила коришћење алгоритамског видео надзора током Олимпијских игара у Паризу 2024. године, у нади да ће помоћи брзом откривању "терористичких активности или озбиљних повреда безбедности".